-У ситуацији када је за неки догађај прекршајни поступак правноснажно окончан сматра се да је ствар пресуђена и да је немогуће водити кривични поступак за исти догађај који у свему одговара описаном прекршају, односно када одступања од битних обележја не постоје или нису од суштинске важности, јер се догађај десио истог дана, у исто време и на истом месту, односно да се ради о истом скупу конкретних чињеничних околности, тада ствар у вези које постоји правноснажна одлука прекршајног суда искључује суђење и кажњавање за кривично дело у истој ствари.(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1-32/24 од 01.10.2024. године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду бр. К-778/22 од 04.10.2023. године)
-Кривично дело ометање правде из члана 336б став 2 Кривичног законика чини ко увредом, силом, претњом или на други начин омета или спречи судију, јавног тужиоца или адвоката у вршењу судијске или тужилачке функције или адвокатске службе. Дакле, за постојање наведеног облика предметног кривичног дела потребно је да су наведеним лицима стваране потешкоће у вршењу њихове дужности или су пак та лица у потпуности спречена у њиховом вршењу, али је неопходно да се то учини увредом, употребом силе или претње или пак на други начин који мора бити такав да је подобан да спречи или омета наведене субјекте у вршењу њихове дужности.(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1-185/24 од 06.09.2024. године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду бр. К-1133/23 од 29.04.2024. године)
-Радња извршења кривичног дела нарушавање неповредивости стана из члана 139 став 1 Кривичног законика се састоји у продирању у туђ стан или затворене просторије за које не постоји на закону или прописима засновано овлашћење или у неудаљавању из стана или затворених просторија на захтев овлашћеног лица, односно лица које станује у стану или другим затвореним просторијама при чему продирање подразумева употребу физичке снаге у циљу отклањања физичких препрека да се у стан односно затворене просторије уђе, односно савлађивање отпора овлашћеног лица.(Решење Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1-226/23 од 12.09.2024. године, којим је укинута пресуда Основног суда у Новом Саду бр. К-287/21 од 02.06.2023. године)
-Када је у питању измирење обавезе из неког уговора (усменог или писменог), разграничење између кривичног дела преваре и грађанско (имовинско)-правног односа, огледа се у томе, да је превара имовинско кривично дело код кога учинилац поступа у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист. Када учинилац такву намеру и оствари обманом којом превареног наведе на штетну диспозицију својом или туђом имовином, онда се односи уговорних странака који до тада имају карактер грађанско (имовинско)-правног односа прерастају у кривично дело преваре. Конзумираним кривичним делом преваре грађанско (имовинско)-правни однос странака прераста у други квалитет, тако да се имовини пружа јача, кривичноправна заштита и тада не долази у обзир оцена да се ради о чисто грађанско (имовинско)-правном односу. (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1-724/24 од 02.10.2024. године, којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду бр. К-433/22 од 18.07.2024. године)
-Радња извршења кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног законика постоји у случају ако је остварена једна од три квалификаторне околности, и то: да је дело из става 1 датог члана учињено према више лица, или ако је дело изазвало узнемиреност грађана или ако је дело изазвало тешке последице. Предметно дело је свршено када је претњом створен осећај угрожености код лица коме се прети, при чему претња мора да је квалификована, односно она којом се ставља у изглед тачно одређено зло, да ће се напасти на тело или живот пасивног субјекта или њему блиског лица. Дата квалификована претња мора бити упућена тачно одређеном лицу и мора бити озбиљна и конретна, док се последица одређује субјективно и није потребно да је сигурност и објективно била угрожена. Према томе, претња мора бити упућена тачно одређеном лицу, односно индивидуализована, јер у супротном уколико је претња упућена неодређеном субјекту, неће постојати ово кривично дело. (Решење Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1-250/24 од 23.09.2024. године, којим је укинуто решење Основног суда у Новом Саду бр. К-710/24 од 10.07.2024. године)
-Одредбом члана 170 става 4 Кривичног законика предвиђен је основ искључења постојања кривичног дела увреде и исто неће постојати уколико су кумулативно остварени објективни и субјективни услови. Објективни услов постоји ако је увредљива изјава дата у оквиру једне од делатности и то озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у вршењу службене дужности, новинарског позива или политичке делатности или у одбрани неког права или заштити оправданог интереса, док субјективни услов постоји ако код оног чија изјава објективно представља увреду неког лица, односно повреду његове части, није постојала намера омаловажавања. Изговорена реч „шљам“ која би се по налажењу другостепеног суда могла подвести под увреду има увредљив карактер за приватног тужиоца, али у контексту напред наведеног како је окривљени то учинио у заштити својих оправданих интереса и да ова реч није изречена у намери омаловажавања приватног тужиоца испуњени су сви услови за примену чл. 170 став 4 Кривичног законика. (Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1-130/24 од 25.09.2024. године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду бр. К-515/23 од 07.02.2024. године)
-Одредбом чл. 41 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица је прописано да учиниоцу који је као пунолетан извршио кривично дело, а у време суђења није навршио 21 годину, суд може изрећи било коју меру посебних обавеза, меру појачаног надзора од стране органа старатељства или меру упућивања у васпитно-поправни дом ако се, с обзиром на обележја његове личности и околности под којима је дело учинио може очекивати да ће се овим васпитним мерама постићи сврха која би се остварила и изрицањем казни. Међутим, окривљени се као млађе пунолетно лице, које је положило возачки испит и поседује возачку дозволу, те које је по сопственом казивању управљало путничким моторним возилом које је у његовом власништву, се није придржавао норми бланкетног карактера које регулишу област јавног саобраћаја чиме је изазвао кривичноправну последицу, сходно чему дате радње и непоступање по саобраћајним прописима нису таквог карактера и природе које се могу приписати младалачкој непромишљености, незрелости, бунтовништву, као што би то, по налажењу овог суда представљало на пример извршење кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила из чл. 213 Кривичног законика, кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из чл. 246а став 1 Кривичног законика, кривичног дела крађа из члана 203. Кривичног законика, чија природа, начини извршења, те најчешћи разлози таквог противправног понашања се могу скопчати са младошћу и недовољно развијеном свести о неопходности суздржавања од понашања која имају обележја кривичног дела, али и истог дела у другим појавним облицима – вожња под дејством алкохола, без возачке дозволе и слично.(Решење Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1-178/24 од 28.08.2024. године, којим је укинуто решење Основног суда у Новом Саду бр. К-1354/23 од 25.03.2024. године)
-Кривично дело полно узнемиравање из чл. 182а ст.2 у вези ст.1 КЗ-а чини онај ко полно узнемирава малолетно лице, а радња извршења овог кривичног дела јесте свако вербално, невербално или физичко понашање, односно било које понашање учиниоца које има за циљ или представља повреду достојанства лица у свери полног живота, при чему сам субјективни осећај жртве није кључан за постојање овог дела, али је неопходно да се због понашања учиниоца код жртве јави страх или да због понашања починиоца социјално окружење жртве постане тешко, понижавајуће или увредљиво. Нехотично додиривање оштећене не представља радњу извршења кривичног дела полно узнемиравање из чл. 182а ст.2 у вези ст.1 КЗ-а.(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1-216/23 од 21.05.2024. године, којом је укинута пресуда Основног суда у Новом Саду бр. К-932/22 од 17.05.2023. године)
-Заједничка одлука може бити и прећутна и следити из конклудентних радњи, а саизвршилац је онај ко у планираном процесу извршења кривичног дела преузима делатност која је битан део процеса извршења кривичног дела.(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1 279/24 од 06.06.2024. године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду бр.К-1775/22 од 08.02.2024. године)
-Непрописно кретање покојног оштећеног као пешака, представљало је очекивану препреку, коју је окривљени могао предвидети, обзиром да се пешак кретао у зони пешачког прелаза, којим је окривљени својим возилом пролазио. Управо због наведеног, имајући у виду да се окривљени кретао брзином којом није имао могућности да заустави возило, које се приближавало пешачком прелазу, за који је имао све техничке услове да уочи, те самим тим могао да очекује присуство пешака на пешачком прелазу или његовој зони, окривљени је створио опасну ситуацију у саобраћају. Непрописно кретање покојног оштећеног уз постојање пропуста на страни окривљеног, имало је значајан допринос наступању последице, али не искључује кривичну одговорност окривљеног.(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1 429/24 од26.06.2024. године којом је делимично преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду бр.К-1490/19 од 05.03.2024. године)
-Сама чињеница да је окривљена потписала потврду о привремено одузетим предметима опојне дроге, само по себи није довољно поуздан основ за закључак да је окривљена предметну опојну дрогу држала ради сопствене употребе, већ је потребно да то произлази из других изведених доказа на главном претресу и то на несумњив начин.(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1-168/24 од 21.06.2024. године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду бр. К-1357/23 од 23.04.2024. године)
-За постојање кривичног дела неовлашћено фотографисање из чл. 144 ст.1 КЗ неопходно је да је дошло до осетног задирања у приватни живот снимљеног лица, док је у конкретном случају неспорно утврђено да је камером са видео надзором која је постављена са уличне стране објекта приватног тужиоца-окривљеног, а која снима јавно место и случајне догађаје, снимљена овде окривљена-противтужиља, како стоји на улици, на тротоару заједно са још неколико лица, при чему је на основу увида у предметни снимак уочено да на њему нема никаквог непримереног садржаја, односно компромитујућег, при чему се ради о јавној површини, а не о приватном поседу окривљене-противтужиље, те се оваквим снимком не задире у лични живот другог лица, а што је обележје, тј. битан елемент кривичног дела из чл. 144 ст.1 КЗ.(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1-294/23 од 27.05.2024. године, којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду бр. К-91/22 од 07.09.2023. године)
-Чланом 88 КЗ у ставу 1 је прописано да суд може странца који је учинио кривично дело протерати са територије Србије за време од 1-10 година. У ставу 2 наведеног члана је прописано да ће суд при оцени да ли ће изрећи меру из става 1 овог члана узети у обзир: природу и тежину извршеног кривичног дела, побуде због којих је кривично дело учинио, начин извршења кривичног дела и друге околности које указују на непожељност даљег боравка странца у Србији. Извршењем само одређених дела може се донети закључак да је то лице непожељно да даље борави у Србији. Првостепени суд је утврдио својом пресудом да је оптужени извршио кривично дело тешке крађе на нарочито дрзак начин прописано чл. 204 став 1 тачка 3 КЗ за које је прописана казна затвора у трајању од 1-8 година, па имајући у виду прописану казну, не може се закључити да се ради о тешком кривичном делу, за које га је осудио на минималну прописану казну затвора за то кривично дело што указује и на начин извршења истог, стога се основано жалбом браниоца оптуженог доводи у сумњу утврђење околности које указују на непожељност даљег боравка странца (оптуженог) у Србији, а ово поготово што се ради о лицу, које до сада није осуђивано, радно је ангажовано, породично (живи у ванбрачној заједници, има двоје малолетне деце), бави се привредном делатношћу заједно са породицом која такође живи у Србији.(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1 391/24 од26.06.2024. године којом је у делу одлуке о кривичној санкцији-мери безбедности преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду бр.К-527/23 од 07.03.2024. године)
-Првостепени суд чини повреду поступка, јер не указује које су то нове чињенице и који евентуално предложени нови докази, први пут, у некој од две жалбе довели до потребе да се главни претрес поново отвара по чл.443 ст.2 ЗКП и наставља доказни поступак, тим пре јер у таквој ситуацији у случају поновног отварања главног претреса врши се допуна доказног поступка управо у делу у којем је потребно извести доказе у правцу нових чињеница и околности, а не држати главни претрес од почетка до краја понављајући га.(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ1-219/24 од 19.08.2024. године, којом је укинута пресуда Основног суда у Новом Саду бр. К-373/24 од 05.06.2024. године)
-Није предвиђена могућност да предлог за преношење месне надлежности на други стварно надлежан суд стави бранилац окривљеног, обзиром на одредбу чл. 33. Законика о кривичном поступку којом је прописано да на предлог судије за претходни поступак, судије појединца или председника већа, Врховни суд може за вођење кривичног поступка одредити други стварно надлежан суд, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако постоје други важни разлози.(Пресуда Врховног суда, посл. бр. Кд-245/24 од 29.07.2024. године којом је одбачен као недозвољен предлог браниоца окривљеног за преношење месне надлежности са Основног суда у Новом Саду на други стварно надлежан суд у кривичном предмету К-1237/22)
-Питање велике количине опојне дроге мора се утврђивати у сваком конкретном случају, зависно од начина конзумирања опојне дроге, односно од тога за који временски период је учиниоцу дела та дрога била довољна. Дакле, када се ради о количини опојних дрога које су окривљеном биле довољне за више од месец дана, односно за месец и по дана конзумирања, што је свакако дужи временски период, то се укупна количина опојних дрога канабиса-марихуане од 9,73 грама и кокаина у количини од 149,95 грама никако не може сматрати мањом количином тј. ради се о великој количини наведених опојних дрога заједно које је окривљени неовлашћено држао. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду пословни број КЖ1 23/24 од дана 21.03.2024. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду пословни број К 1075/23 од дана 03.10.2023. године )
-Како је одредбом члана 258 став 4 ЗКП прописано да ће суд у пресуди којом окривљеног оглашава кривим овлашћеном лицу досудити имовинскоправни захтев у целини или делимично, а за вишак упутити на парнични поступак као и да у случају, када подаци кривичног поступка не пружају поуздан основ ни за потпуно ни за делимично пресуђење суд ће овлашћено лице упутити да имовинскоправни захтев у целини може да оствари у парничном поступку, па ценећи да је окривљени започео са плаћањем издржавања за лице које је по закону дужан да издржава, као и да је пресуда Основног суда у Новом Саду пословни број П2 548/17 од дана 15.08.2017. године постала правоснажна дана 15.08.2017. године и извршна дана 22.09.2017. године, то произилази да неплаћени доприноси на име издржавања нису основ за постављање имовинскоправног захтева у кривичном поступку, јер нису штета у смислу одредбе члана 252 став 2 ЗКП, већ представљају дуг, а чији основ представља извршна одлука парничног суда којом је утврђена обавеза даваоца издржавања-окривљеног, тако да сваку доспелу а неизвршену рату издржавања поверилац издржавања може остварити у извршном поступку, те како је у конкретном случају висина имовинскоправног захтева спорна, првостепени суд се у кривичном поступку не може бавити имовинскоправним захтевом као акцесорним питањем већ треба законску заступницу малолетне оштећене сходно одредби члана 258 став 4 ЗКП упутити да постављени имовинскоправни захтев оствари у парничном поступку. (пресудом Вишег суда у Новом Саду пословни број КЖ1 295/23 од дана 10.04.2024. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду пословни број К 1041/23 од дана 06.10.2023. године)
-Сходно законском опису кривичног дела непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди из члана 296 став 1 Кривичног законика, радњу извршења представља пропуштање дужног чињења ( нечињење), с тим што се кумулативно претходно захтева да је извршилац кривичног дела као возач моторног возила проузроковао повреду оштећеног лица непосредно моторним возилом којим је управљао датом приликом или чију је повреду тим превозним средством проузроковао. Субјективну страну овог кривичног дела чини умишљај који мора обухватити свест о томе да је извршилац превозним средством којим је управљао нанео повреду неком лицу, односно да је тим средством повреду проузроковао. Дакле, за постојање кривичног дела из члана 296 став 1 Кривичног законика није од значаја да ли је пропустом у смислу непридржавања правила саобраћаја односно саобраћајних прописа окривљеног као учесника саобраћаја, и којег, угрожен јавни саобраћај и проузрокована саобраћајна незгода, која сходно закону постоји када је у незгоди на путу у којој је учествовало најмање једно возило у покрету, једно или више лица погинуло или повређено, или је изазвана материјална штета, јер је циљ инкриминације из члана 296 став 1 Кривичног законика безусловно и благовремено пружање помоћи лицу у саобраћајној незгоди, којем је помоћ потребна, да би се отклониле или умањиле последице повређивања, успоставила првенствена обавеза на пружање ове помоћи и кривична одговорност за непоступање по тој обавези лица чијим је возилом телесно повређено друго лице. (пресудом Вишег суда у Новом Саду пословни број КЖ1 142/23 од дана 07.03.2024. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду пословни број К 703/21 од дана 29.03.2023. године)
-Некритички однос окривљеног према учињеном кривичном делу, односно неизражено кајање и евентуално извињење оштећеној за учињено се окривљеном не могу ставити у кривицу тј. не могу се посматрати као отежавајуће околности на страни окривљеног, јер не постоји обавеза окривљеног на поступање на дати начин, већ је напротив то његово процесно право, међутим да је окривљени изразио кајање због учињеног, и да се извинио оштећеној за учињено и насталу последицу, такве околности могу се ценити као олакшавајуће на страни окривљеног. (пресудом Вишег суда у Новом Саду пословни број КЖ1 38/24 од дана 04.04.2024. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду пословни број К 1346/21 од дана 15.11.2023. године)
-По самој природи, кривичног дела насиље у породици из члана 194 став 1 Кривичног законика, потребно је да, уколико није реч о екстремном поступању извршиоца, овакво стање код оштећеног, члана породице, траје у континуитету и да је то последица радњи које према њему предузима други члан породице, па је за постојање кривичног дела неопходно у сваком појединачном случају утврдити да ли је код оштећеног, члана породице, због поступака окривљеног, извршиоца, дошло до угрожавања спокојства, телесног интегритета или душевног стања. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду пословни број КЖ1 225/24 од дана 03.04.2024. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду пословни број К 593/23 од 16.11.2023. године)
- Кривично дело тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 3 Кривичног законика врши окривљени на нарочито дрзак начин, у ситуацији када прати оштећену која за руку држи и води унуку стару две године, за њима улази у улаз зграде на наведеној адреси и док оштећена чека лифт и пази унуку, истој са леђа прилази једном руком је хвата за раме а другом руком више пута цима огрлицу док исту није успео да стргне са врата оштећене, а за то време унука оштећене вришти у потпуном шоку. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл бр.Кж1 1021/23 од 25.12.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 611/23 од 27.10.2023. године)
- Као отежавајућа околност, код кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121 став 1 Кривичног законика, цени се упорност окривљеног у предузимању радњи извршења кривичног дела, у ситуацији када окривљени након краће вербалне комуникације са оштећеном, исту ухвати за косу, затим је обори на тло, легне преко оштећене и зада јој више удараца затвореном шаком стиснутом у песницу, те истој нанесе тешку телесну повреду. (пресудом Вишег суда у Новом Саду бр. Кж1 267/23 од 20.12.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 429/23 од 11.09.2023. године)
- Мера безбедности обавезно психијатријско лечење на слободи може се изрећи и уз казну затвора која се има извршавати у просторијама у којима окривљени станује, уколико је у свом налазу и мишљењу вештак предложио изрицање наведене мере. (пресудом Вишег суда у Новом Саду бр. Кж1 249/23 од 20.12.2023. године преиначена у делу одлуке о кривичној санкцији пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1004/23 од 10.08.2023. године)
- Правноснажност пресуде којом је извршено спајање казни затвора, не поништава чињенице да је окривљени два пута правноснажно осуђен на казне затвора од најмање једне године. (пресудом Врховног суда у Београду посл. бр. Кзз 1100/2023 од 19.10.2023.године потврђене пресуде Апелационог суда у Новом Саду посл. број Кж1 211/23 од 05.07.2023. године и Основног суда у Новом Саду посл. број К 1147/2000 од 29.11.2022. године)
- Нема места примени института дело малог значаја код кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1 Кривичног законика где је заштитно добро здравље људи, те се у том случају не може говорити о одсутности штетних последица. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 271/23 од 15.12.2023.године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 892/23 од 11.09.2023. године)
- Код кривичног дела неосновано исказивање износа за повраћај пореза и порески кредит из члана 173а став 1 Закона о пореском поступку и пореској администрацији у вези члана 33 кривичног законика и члана 61 став 1 и 5 Кривичног законика, време застарелости кривичног гоњења се рачуна засебно за сваку кривичноправну радњу која је ушла у састав продуженог кривичног дела. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 161/23 од 30.11.2023.године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 180/21 од 01.03.2023. године)
- Код кривичног дела тешка телесна повреда у саизвршилаштву из члана 121 став 1 у вези члана 33 Кривичног законика није од значаја ко је од окривљених нанео тешку телесну повреду оштећеном у ситуацији када сва тројица окривљених задају ударце оштећеном, те с обзиром на јединствени умишљај свих окривљених постоји кривична одговорност сваког од њих за нанету последицу, јер је свако од њих понаособ пристао на радњу извршења оног другог. (пресудом Вишег суда у Новом Саду бр. Кж1 2173/23 од 30.08.2023. године преиначена у делу о казни пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1300/19 од 07.04.2019. године)
- Када се оптуженом оптужним актом ставља на терет да је применом насиља, дрским и безобзирним понашањем у току вербалне расправе, угрозио спокојство и телесни интегритет оштећене, своје супруге, задавши јој један ударац отвореном шаком у пределу лица, у ситуацији када се оштећена у предметном поступку користила својим правом да не сведочи, нису довољни за оправдану сумњу да је окривљени својом радњом – дрским и безобзирним понашањем угрозио спокојство оштећене односно да је применом насиља угрозио телесни интегритет оштећене, јер се осећај неспокојства и несигурности код предметног кривичног дела одређује субјективно, а не објективн. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж2 756/23 од 16.11.2023.године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр Кв 1289/23 од 29.09.2023. године)
- Постојање оправдане сумње да је лице учинило кривично дело насиље у породици из члана 194 став 1 Кривичног законика, не може се заснивати искључиво на основу навода које је пацијент дао лекару приликом прегледа, написаног у одељку „Анамнеза“, ако то лице није испитано у својству сведока, са обзиром на то да се без исказа сведока не може са сигурношћу утврдити тачан идентитет лица које је евентуално нанело повреду. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж2 764/23 од 17.10.2023.године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1342/23 од 29.09.2023. године)
- Лице које постави видео камеру у ходнику вишестамбене зграде испред стана чији је држалац, тако да постављена видео камера снима ходник, лифт и улазна врата у стан приватне тужиље, па самим тим излазак и повратак у стан приватне тужиље, лица која код исте долазе и сл., не врши кривично дело неовлашћено фотографисање из чл. 144 став 1 Кривичног законика, јер не представља сваки неовлашћени снимак радњу кривичног дела из чл. 144 ст. 1КЗ, већ је неопходно да се снимком осетно задире у нечији лични живот, односно да се значајно задире у приватну сферу тог лица. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 721/23 од 05.10.2023.године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр К 458/23 од 18.09.2023. године)
- Застарела казна се не може узети као претходно утврђена казна, те самим тим не може се применити одредба члана 62 Кривичног законика приликом доношења одлуке о кривичној санкцији. (пресудом Вишег суда у Новом Саду бр. Кж1 253/23 од 15.11.2023. године преиначена у делу о казни пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 583/2023 од 26.09.2023. године)
- Кривично дело тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 3 Кривичног законика врши окривљени који се два пута налази са достављачем, одређује где ће му бити испоручена роба, представља се другим именом, узима предметну робу и удаљава се уз речи „телефони су осигурани, немој да се нервираш“, јер поступци истог превазилазе уобичајену дрскост која по правилу постоји и код обичне крађе. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду бр. Кж1 620/23 од 17.10.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1862/18 од 11.05.2023. године)
- Кривично дело прогањање из чл. 138а КЗ чини лице које у временском периоду од пар сати оштећеној упути укупно 33 позива и пошаље више порука. (пресудом Вишег суда у Новом Саду бр. Кж1 231/23 од 06.10.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 970/23 од 25.07.2023. године)
- Кривично дело тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 3 Кривичног законика врши окривљени на нарочито дрзак начин у ситуацији када смислено и плански бира жртве као мете и то женске особе, користећи ситуацију када се оне не надају, дакле, када на претходно испланиран и смишљен начин искористивши уобичајене животне ситуације које не захтевају додатни и повећан опрез, прилазећи им са леђа, одузима од њих ствари, којом приликом су неке оштећене водиле и дете са собом, дакле очигледно рачунајући на то да се оне томе не надају, да ће од шока, а можда и страха изостати било каква реакција при чему се брзо удаљавао са места догађаја. Ради се о чину који је изненађујући, неочекиван и непријатан. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл бр.Кж1 522/23 од 26.10.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 679/2021 од 10.02.2023. године)
- Прецизирање радње извршења у изреци пресуде тако што је наведено да је један од окривљених обио путничко моторно возило, иако је у изреци оптужног акта било наведено да су окривљени обили браву, ушли у унутрашњост возила, стартовали мотор и исто одузели и присвојили, не представља прекорачење оптужбе, јер у чињеничном опису нису додате нове радње окривљених, већ су исте само прецизиране, односно конкретно је наведено ко је предузео коју радњу, нити је повећана криминална количина радњи кривичног дела за које су окривљени оглашени кривим и осуђени, нити су окривљени због наведене измене стављени у неповољнији положај. (пресудом Врховног суда у Новом Саду посл. бр. Кзз 629/2023 од 22.06.2023. године потврђене пресуде Апелационог суда у Новом Саду бр. Кж1 93/23 од 28.03.2023. године и Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 516/22 од 25.10.2022. године)
- Ванбрачни супруг окривљене нема статус привилегованог сведока у складу са одредбом чл. 94 Законика о кривичном поступку у ситуацији када су исти прекинули ванбрачну заједницу након критичног догађаја. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 208/23 од 13.09.2023.године укинута је пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1779/22 од 01.06.2023. године)
- За постојање кривичног дело насиље у породици из чл. 194 ст. 1 Кривичног законика неопходно је да учинилац врши насиље које се предузима континуирано због чега се не може говорити о продуженом кривичном делу. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл бр.Кж1 178/23 од 08.09.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 464/22 од 27.04.2023. године)
- Суд може одржати главни претрес у одсутности уредно позваног окривљеног и његовог браниоца, који свој изостанак нису оправдали до почетка главног претреса, обзиром да су испуњени услови из члана 507 став 2 Законика о кривичном поступку,иако је бранилац то учинио након завршетка главног претреса на коме су дате завршне речи. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл бр.Кж1 166/23 од 06.09.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 960/21 од 05.09.2022. године)
- Не може се радити о кривичном делу неовлашћено коришћење туђег моторног возила из члана 213 став 2 Кривичног законика у ситуацији када су окривљени у заједници и по претходном договору, уз помоћ подесног средства обили браву на вратима путничког возила, ушли у унутрашњост истог, стартовали и исто одвезли у помоћну просторију изнајмљену од стране једног од окривљених, која је била заклоњена, стављањем тканине у виду завесе, а све у циљу да се не би видела унутрашњост просторије. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 93/23 од 28.03.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 516/22 од 25.10.2022.године)
- Суд је изашао из оквира оптужног акта постављеног од стране ОЈТ-а а везано за време извршења кривичног дела и учинио битну повреду кривичног поступка предвиђену чланом 438 став 1 тачка 9 Законика о кривичном поступку када је изменио оптужни акт у погледу временског периода извршења кривичног дела које се окривљеној ставља на терет тако што је окривљену којој се ставља на терет да је одређене противправне радње предузела „током 2018. године“ огласио кривом да је исте предузела „током 2019. године“. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 98/23 од 16.08.2023. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 944/21 од 06.03.2023. године)
- Неисплаћени доприноси на име издржавања нису основ за постављање имовинскоправног захтева јер нису штета у смислу одредбе чл. 252 став 2 Законика о кривичном поступку, већ представљају дуг, чији основ представља извршна одлука парничног суда којом је утврђена обавеза даваоца издржавања, окривљеног лица у кривичном поступку, те сваку доспелу, а неизвршену рату издржавања, поверилац издржавања може остварити у извршном поступку. Полазећи од изнетог, суд се не може у кривичном поступку бавити основом имовинскоправног захтева, као акцесорном питању, већ у ситуацији уколико је исти постављен и споран, млт оштећене као овлашћена лица, упутиће да постављени имовинскоправни захтев остварују у парничном поступку. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж2 155/23 од 02.08.2023. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1229/22 од 20.03.2023. године)
- Не постоји обавеза окривљеног да накнади трошак заступања оштећеног путем пуномоћника адвоката, уколико до момента доношења одлуке првостепеног суда о трошковима кривичног поступка у оквиру пресуде, овакав захтев од стране оштећеног односно његовог пуномоћника није поднет суду, нити је такав захтев постављен пред Основним јавним тужилаштвом у фази доказних радњи. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 36/23 од 09.08.2023. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1323/2022 од 16.12.2022. године)
- Окривљена која заједничко дете ње и оштећеног одведе у иностранство без сагласности оштећеног, на који начин онемогући оштећеног да дужи временски период од десет месеци не виђа своје млт. дете, у ком периоду се није могла извршавати правноснажна и извршна одлука суда којом је одређен модел виђања млт. детета са оштећеним, врши кривично дело одузимање малолетног лица из чл. 191 ст. 1 Кривичног законика. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 74/23 од 19.07.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1406/21 од 08.02.2023. године)
- Остављањем потрошачке корпе пуне производа код излазних врата продајног објекта близу сензоматик уређаја од стране окривљеног, а све са циљем да остављену корпу, писвоји односно изнесе из продавнице, након плаћања ситних производа на каси, окривљени врши кривично дело крађе у покушају из чл. 203 ст. 1 у вези чл. 30 Кривичног законика, јер у конкретном случају није дошло до прекида притежења од стране окривљеног, јер га је у тој намери осујетило оглашавање аларма. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 132/23 од 03.07.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 132/2023 од 05.04.2023. године)
- Из списа предмета као незаконит доказ издвојиће се фотодокументација ПУ Нови Сад у ситуацији када је сведок оштећени који има својство привилегованог сведока на главном претресу ускратио исказ, те у списима предмета не постоји ни наредба суда нити се са сигурношћу може утврдити да ли постоји пристанак оштећеног за техничку обраду његовог уређаја за аутоматску обраду података и опреме на којој се чувају или се могу чувати електронски записи (мобилни телефон), односно да ли је исти добровољно предао свој мобилни телефон. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж2 368/23 од 20.06.2023. године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 474/22 од 14.03.2023. године)
- За постојање кривичног дела противправно лишење слободе из чл. 132 ст. 1 Кривичног законика није од значаја колико је дуго одузимање слободе кретања оштећене трајало. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 87/23 од 24.05.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 281/2021 од 02.02.2023. године)
- Код кривичног дела неовлашћено држао опојних дрога из чл. 246а ст. 1 Кривичног законика потписана потврда о привремено одузетим стварима од стране окривљеног, сама по себи не указује да је окривљени предметном приликом неовлашћено држао у мањој количини за сопствену употребу опојну дрогу, уколико је исти навео у својој одбрани да дрога није његова, као и разлоге због чега је потврду потписао, уколико постоји и исказ сведока , који је од почетка тврдио да је нађена опојна дрога његова. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 73/23 од 26.05.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 765/22 од 01.02.2023. године)
- Дисциплинска одговорност окривљене код скривљеног понашања у својству запослене у ПУ Нови Сад ПС Темерин, као послодавца, може да постоји паралелно са кривичном или пак прекршајном или другим видовима одговорности, за исто чињење. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 289/22 од 11.05.2023.године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 841/2017 од 15.09.2022. године)
- Порез по одбитку из члана 99 Законика о порезу на доходак грађана (Сл. гласник РС број 108/2013, са почетком примене од 01.03.2014. године) за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход, исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописане рачуне у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода, с тим у вези се радња извршења једног кривичног дела пореска утаја из члана 229 Кривичног законика, као и износ пореске обавезе чије се плаћање избегава, а што је законско обележје предметног кривичног дела, посматрају у смислу члана 101 Закона о порезу на доходак грађана, а порез по одбитку из члана 99 истог закона, за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход, исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује у моменту исплате прихода, те имајући у виду наведено не могу се сабирати појединачни износи пореских обавеза чије се плаћање избегава из различитих пореских периода. (решењем Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 329/23 од 03.05.2023.године укинута је пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1699/2019 од 22.12.2022. године)
- У ситуацији када је након што је донео првостепену пресуду, у смислу члана 443 Законика о кривичном поступку, суд поново отворио главни претрес и наставио доказни поступак, у обавези је након спроведеног доказног поступка да најпре одлучи о судбини претходне пресуде, односно да исту преиначи или потврди сходно одредби члана 443 став 1 Законика о кривичном поступку. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл бр.Кж1 90/23 од 10.05.2023. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 86/23 од 20.02.2023. године)
- Окривљени нема могућност да поднесе предлог за преношење месне надлежности. (решење Врховног касационог суда у Београду посл. бр. Кд 81/23 од 16.03.2023. године)
- Не може се радити о кривичном делу неовлашћено коришћење туђег моторног возила из члана 213 став 2 Кривичног законика у ситуацији када су окривљени у заједници и по претходном договору, уз помоћ подесног средства обили браву на вратима путничког возила, ушли у унутрашњост истог, стартовали и исто одвезли у помоћну просторију изнајмљену од стране једног од окривљених, која је била заклоњена, стављањем тканине у виду завесе, а све у циљу да се не би видела унутрашњост просторије. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 93/23 од 28.03.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 516/22 од 25.10.2022.године)
- Када у време трајања кривичног поступка дође до измене Кривичног закона у погледу висине запрећене казне за одређено кривично дело на теже, функционална надлежност суда, у складу са одредбом чл. 21 ст. 1 ЗКП, заснива се према тежини кривичног дела односно висини запрећене казне које су основ за одређивање у ком саставу ће суд поступати. Нпр. у време подношења оптужног акта на снази су биле одредбе члана 323 став 3 у вези става 1 Кривичног законика за које кривично дело је била запрећена казна затвора од једне до осам година из ког разлога је судио судија појединац. Изменама и допунама Кривичног законика (Службени гласник РС број 35/19) који се примењује од 01.12.2019. године за напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323 став 3 у вези става 1 Кривичног законика запрећена је казна затвора од три до десет година. У наведеној процесној ситуацији, у складу са одредбом чл. 21 став 1 ЗКП, суди се у већу састављеном од једног судије и двоје судија поротника. (решењем Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 63/23 од 15.03.2023.године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1676/2019 од 30.09.2022. године)
- У ситуацији када пуномоћник приватног тужиoца након што је позван на уређење приватне тужбе, код кривичног дела лака телесна повреда из чл. 122 став 1 Кривичног законика, у опису кривичног дела које се окривљеном ставља на терет опише радњу извршења кривичног дела као и настале последице али не наведе речи „лако телесно повредио“, није од таквог значаја да се по приватној тужби од стране суда не би могло даље поступати. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж2 139/23 од 14.03.2023.године укинуто је решење Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1020/22 од 16.01.2023. године)
- Не постоји кривично дело неовлашћено фотографисање из члана 144 став 1 Кривичног законика у ситуацији када је приватни тужилац предметном приликом када су сачињени видео снимци, играо тениски меч на турниру ОП Нови Сад у Тениском клубу, дакле на јавном месту на којем присуствује већи број лица, учесника турнира и гледалаца, а да се при том у приватној тужби у чињеничном опису и образложењу исте, не наводи на који начин се наведеним снимцима задрло у лични живот приватног тужиоца, а што представља битни елемент кривичног дела неовлашћено фотографисање. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл бр.Кж2 173/23 од 20.03.2023. године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр К 936/22 од 27.02.2023. године)
- Окривљени који је правноснажно осуђен у одсуству може захтевати понављање поступка, у смислу одредбе члана 479 Законика о кривичном поступку, након правноснажности раније пресуде, али и након што наступи апсолутна застарелост кривичног гоњења. С тим у вези процесна ситуација настала од дана правноснажности решења којим је дозвољено понављање поступка у смислу напред наведене одредбе и за време новог суђења искључује утицај застарелости кривичног гоњења на исход тог поступка (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 26/23 од 15.03.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 657/20 од 03.11.2022.године)
- Кривично дело запуштање и злостављање малолетног лица из члана 193 Кривичног законика не упућује да је ова одредба бланкетног карактера, и не постоји обавеза назначења које то обавезе из опсега дужности родитеља према свом малолетном детету се окривљена није придржавала. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр.Кж1 58/23 од 29.03.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 70/“= од 17.11.2022.године)
- Окривљена која у поднеску упућеном Градској управи за опште послове Града Новог Сада, као дугогодишњи станар зграде чији је такође дугогодишњи управник приватни тужилац, а која је била незадовољна радом управника зграде и тежњом да се постави нови, употреби речи "жалосно је да такав човек може радити у државном органу“ и „о каквом се човеку ради тј. какав је радник“ не врши кривично дело увреде из члана 170 став 1 Кривичног законика јер се наведене речи морају сагледати у контексту целокупне садржине поднеска који је упућен надлежном органу од стране окривљене ради заштите њених оправданих интереса као станара зграде, а не у намери омаловажавања приватног тужиоца. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 255/22 од 20.03.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1417/21 од 22.06.2022.
- Није потребан предлог оштећеног за гоњење за кривично дело полно узнемиравање из чл. 182а ст. 2 у вези ст. 1 КЗ уколико је у питању малодобно лице. (пресудом Вишем суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 10/23 од 03.02.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1325/2021 од 16.112022. године)
- Кривично дело увреде из чл. 170 ст. 1 Кривичног законика чини лице које са свог мобилног телефона приватном тужиоцу пошаље СМС поруку у којој су садржане речи „прљави човече“. (пресудом Вишем суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 185/22 од 10.02.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1764/2019 од 19.05.2022. године)
- Не ради се о добровољном одустанку учиниоца од извршења кривичног дела у ситуацији када је окривљена узела кутију са добровољним прилозима, исту обила шрафцигером, те услед наиласка монахиње одустала од извршења кривичног дела, јер је наведено дело остало у покушају наиласком другог лица, у овом случају монахиње, дакле услед наступања околности ван воље окривљене. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 195/23 од 09.03.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 587/22 од 14.12.2022. године)
- Кривично дело угрожавање сигурности из чл. 138 ст. 1 Кривичног законика не врши окривљени који оштећеном упути речи „Сачекаћу ја тебе, показаћу ти ја“, које речи по сопственом казивању оштећеног нису код њега изазвале осећај угрожености и страха, јер се на исте уопште није ни обазирао, док су са друге стране такву последицу односно осећај угрожености и страха код оштећеног изазвале речи продавачице да окривљени има нож, иако је тај навод био пука претпоставка исте. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 146/22 од 28.02.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1154/21 од 21.03.2022. године)
- Окривљени који у својој кући, без дозволе надлежног органа, држи једну ваздушну пушку преправљену тако да одговара калибру 6мм и као таква поседује све особености оружја „Б“ категорије врши кривично дело неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из чл. 348 ст. 1 Кривичног законика. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 304/2022 од 03.03.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1034/21 од 07.10.2022. године)
- Није повређен ни субјективни ни објективни идентитет оптужбе у ситуацији када је од стране суда извршена измена чињеничног описа у погледу присвојене висине новчаног износа на начин да је окривљеном изменом стављено на терет да је присвојио незнатно мањи износ новца од износа за који је оптужен, јер је измена извршена у корист окривљеног. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 17/23 од 23.01.2023. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1286/22 од 02.11.2022. године)
- Окривљени који заступајући интересе оштећених, као њихов адвокат, злоупотреби своја овлашћења која су му дата по пуномоћи оштећених на начин да је у њихово име примио по датој пуномоћи целокупан новчани износ по парничној пресуди на име накнаде штете исплаћене од стране осигуравајућег друштва, а након тога одбио на захтев оштећених да сачини обрачун награде и накнаде трошкова на име предузетих правних радњи током заступања оштећених, и тиме себи прибави противправну имовинску корист у одређеном износу врши кривично дело злоупотреба поверења из чл. 216 ст. 4 у вези ст. 2 Кривичног законика. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 17/23 од 23.01.2023. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1286/22 од 02.11.2022. године)
- Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323 ст. 3 у вези ст. 1 Кривичног законика врши лице које полицијском службенику ПУ Нови Сад, током вршења послова јавне безбедности и предузимања службене радње у виду прикупљања потребних обавештења од грађана, а по налогу надлежног тужилаштва, упутило претње да ће напасти на његов живот и тело, јер прикупљање потребних обавештења по налогу надлежног тужилаштва, које има за циљ има утврђивање околности у вези вршења кривичних дела, представља посао јавне безбедности. (пресудом Врховног касационог суда у Београду посл. бр. Кзз 1327/2022 од 07.12.2022. године потврђене су пресуде Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 795/22 од 12,10.2022. године и Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 580/21 од 01.07.2022. године)
- Неће се из списа предмета издвајати као недозвољен доказ записници о испитивању сведока, иако из заисника произилази да је испитивање сведока у истрази обављено без присуства браниоца окривљеног, јер по оцени суда, то не представља разлог за издвајање из списа предмета наведених записника о испитивању сведока као незаконитих доказа, имајући у виду да је у питању недостатак који се може отклонити на главном претресу непосредним испитивањем сведока. (решењем Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж2 99/23 од 23.01.2023.године укинуто је решење Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1180/2019 од 23.12.2022. године)
- Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323 ст. 1 Кривичног законика чини лице које у просторијама Центра за социјални рад Града Новог Сада прети социјалном раднику ЦСР који је задужен предметима ЦСР везаним за то лице. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл бр.Кж1 7/23 од 31.01.2023. године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр К603/22 од 28.10.2022. године)
- Продужено кривично дело фалсификовање јавне исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 у вези чл. 60 Кривичног законика, чини лице које је набавило лажне јавне исправе регистарске ознаке са циљем да исте користи у јавном саобраћају, с тим што је једне регистарске таблице већ користило у јавном саобраћају, јер у конкретном случају постоји временски континуитет у односу на две радње кривичног дела, постоји истоврсност предмета дела, и јединстваени умишљај. Сама чињеница да је једну јавну лажну исправу - регистарске ознаке окривљени набавио ради употребе, а другу јавну лажну исправу већ употребио, које радње су алтернативно постављене као радње овог кривичног дела и дело је извршено предузимањем ма које од одређених радњи, по налажењу суда, улазе у састав продуженог кривичног дела уколико је код окривљеног постојао јединствени умишљај у односу на обе радње кривичног дела. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 241/22 од 01.02.2023.. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 633/21 од 10.06.2022. године)
- Учествовање судије у доношењу одлуке о притвору према окривљеном у истом предмету не представља разлог за његово изузеће приликом одлучивања о кривици у односу на истог окривљеног, већ постојање предубеђења као разлога за његово изузеће зависи од тога да ли је приликом одлучивања о притвору заузео јасан став о кривици окривљеног или није, ради се о фактичком питању у сваком конкретном случају. (пресудом Врховног касационог суда посл. бр. Кзз 1186/2022 од 23.11.2022. године потврђене пресуде Вишег суда у Новом Саду посл. бр.Кж1 82/22 од 01.09.2022. године и Основног суда у Новом Саду посл. бр К 416/21 од 21.01.2022.године)
- Кривично дело тешке крађе из чл. 204. Ст. 1 тач. 1 Кривичног законика представља и отварање затвореног простора оригиналним кључем до кога је окривљени неовлашћено дошао, у ситуацији када је кључ остављен на месту где се може уочити и где га може узети неко лице, у овом случају окривљени ( али исти није био овлашћен да тим кључем отвори кафану). (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 881/22 од 31.01.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1189/20 од 21.06.2022. године)
- Окривљени који неовлашћено држи опојну дрогу - амфетамин, укупне нето масе 159,74 грама, за којег је у току поступка утврђео да је у критичном периоду био зависник од амфетамина, а што је потврђено и налазом и мишљењем вештака, извршио је кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из чл. 246а ст.1 Кривичног законика, јер како је то вештак и обајснио, брзо се створи толеранција, а што подразумева да су потребне све веће количине како би се постигао почетни ефекат, а што потврђује наводе окривљеног да је дневно користио веће дозе амфетамина. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл бр. Кж1 32/23 од 24.01.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1499/21ц од 15.11.2022. године)
- Не постоји обавеза окривљеног да накнади трошак заступања оштећеног путем пуномоћника адвоката, уколико до момента доношења одлуке првостепеног суда о трошковима кривичног поступка у оквиру првостепене пресуде која је донета и јавно објављена, такав захтев од стране оштећеног односно његовог пуномоћника није ни био поднет суду. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр.Кж1 240/22 од 24.01.2023. године преиначена у делу одлуке о трошковима кривичног поступка пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1369/21 од 06.06.2022. године)
- Када оштећени у циљу заштите својих права и правних интереса свој мобилни телефон предао полицији и од стране ПУ сачињене фотографије садржаја мобилног телефона оштећеног, наведено не представља предузимање посебне доказне радње тајни надзор и комуникације у смислу чл. 166 Законика о кривичном поступку нити претрес ствари, односно уређаја за аутоматску обраду података и опреме, у смислу одредбе чл. 152 истог законика па следствено томе услов за законитост прибављања наведеног доказа није постојање наредбе судије за претходни поступак, јер претрес телефона није ни рађенод стране припадника полиције већ његов преглед и фотографисање. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр.Кж1 240/22 од 24.01.2023. године преиначена у делу одлуке о трошковима кривичног поступка пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1369/21 од 06.06.2022. године)
- Окривљена која на рочишту за главну расправу у предмету који се водио пред Основним судом у Новом Саду, у поступку који је приватна тужиља водила против предузећа у којем је радила и у коме ради и овде окривљена, а приликом суочења окривљене и приватне тужиље, након што је окривљена наведеном приликом упозорена пре давања свог исказа у својству сведока да је дужна да пред судом говори истину, а током суочења и упитана од стране судије „ко лаже“, приватној тужиљи упутила речи „ви сте ђубре“ или „ђубре лажљиво“, није извршила кривично дело увреде из чл. 170 ст. 1 Кривичног законика, јер наведене речи нису биле управљене у циљу вређања достојанства приватне тужиље, него у циљу указивања током суочења да приватна тужиља не говори истину, а све након што је поступајући судија питао „ па ко овде лаже“, односно у конкретном случају код окривљене није постојала намера да увреди приватну тужиљу. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр.Кж1 129/22 од 31.01.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 27/20 од 28.02.2022. године)
- Кривично дело недавање издржавања из чл. 195 ст. 1 Кривичног законика је трајно кривично дело код којег рок застарелости почиње да тече од момента предузимања последње радње извршења. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 305/22 од 11.01.2023. године потврђена је пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1171/2022 од 07.11.2022. године)
- Када сведок оштећена ускрати свој исказ на главном претресу, те се недвосмислено изјасни, након што је упозорена у смислу чл. 94 Законика о кривичном поступку, да не жели да сведочи, суд исказ наведеног сведока оштећене дат пред Основним јавним тужилаштвом у претходном поступку не сме извести, јер поступа у супротности са одредбама чл. 406 ЗКП у вези са чл. 94 ст. 1 ЗКП. У напред наведеној ситуацји суд је у смислу чл. 407 ст. 1 тач. 1 ЗКП мора донети решење о издвајању из списа предмета записник о испитивању сведока оштећене дат у претходном поступку. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 285/22 од 28.12.2022. године укинута је пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 499/2022 од 25.10.2022. године)
- Суд ће решењем одбити оптужни предлог Основног јавног тужилаштва у ситуацији када је у истом заменик ОЈТ-а навео погрешну врсту опојне дроге, јер предмет радње извршења представља битан елемент бића кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из чл. 246а Кривичног законика и исто се не може сматрати очигледном омашком. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж2 718/22 од 29.11.2022. године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1098/2022 од 04.11.2022. године)
- За постојање кривичног дела насиље у породици из чл. 194 ст. 1 Кривичног законика довољно је да је предузета само једна радња, те у конкретном случају без значаја је што се радило о једнократном поступању окривљеног, без значаја је и чињеница да је окривљени претњу према оштећеној упутио телефонским путем, преко трећег лица – ћерке, нити је од значаја да ли је оштећена тог тренутка била присутна и на који начин је сазнала за упућену претњу од стране окривљеног, имајући у виду да је суд у току доказног поступка несумњиво утврдио да је окривљени критичном приликом упутио озбиљњу претњу да ће напасти на живот и тело оштећене и угрозио спокојство, телесни интегритет и душевно стање члана своје породице своје бивше супруге (на тај начин што је позвао на мобилни телефон ћерку, на коме је био укључен спикерфон и видео камера и изрекао речи претеће садржине – да уколико мајка доведе још неког у кућу да ће је убити), а што представља радњу извршења предметног кривичног дела. (пресудом Врховног касационог суда посл. бр. Кзз 980/2022 од 28.09.2022. године потврђене пресуда Вишег суда у Новом Саду посл. бр.Кж1 60/22 од 14.03.2022. године и Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1130/2020 од 14.12.2021. године)
- Код кривичног дела насиље у породици из чл. 194 ст. 1 Кривичног законика суд није прекорачио оптужбу, и поред тога што је у изреци навео да је окривљени обавио два видео позива са својом ћерком, а не само један позив, како је наведено у оптужном акту, обзиром да је суд на тај начин чињенични опис дела у изреци пресуде ускладио са чињеничним стањем утврђеним на главном претресу, на основу изведених доказа, при чему кривично – процесни положај окривљеног није погоршан, нити је на овај начин суд додао чињенице на штету окривљеног у односу на радњу која је окривљеном стављена на терет. (пресудом Врховног касационог суда посл. бр. Кзз 980/2022 од 28.09.2022. године потврђене пресуда Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 60/22 од 14.03.2022. године и Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1130/2020 од 14.12.2021. године)
- Код кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из чл. 246а ст. 1 Кривичног законика сама чињеница да су у потврди о одузетим предметима наведена 4 комада лека „Тродон“ која нису вештачена, штавише од стране ПУ на тражење суда нису ни достављена, поред чињенице да окривљени негира извршење кривичног дела, док других непосредних доказа на ове околности нема, не доказују да је окривљени починио предметно кривично дело. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл бр.Кж1 270/22 од 20.12.2022. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 684/21 од 07.09.2022. године)
- Код кривичног дела крађе из чл. 203 КЗ не ради се о багателном делу где су штетне последице ниске или незнатне, у ситуацији када је окривљени након што је отуђио новчаник оштећене и уверио да у њему нема новца, задржао платне картице са ПИН кодовима за себе, а новчаник одбацио, након чега је од стране овлашћених службеника полиције затечен са предметнима кривичног дела –платним картицама са ПИН кодовима, а све имајући у виду умишљај окривљеног код извршења кривичног дела, јер окривљени није својевољно одбацио новчаник са целокупним садржајем већ је како је и напред наведено платне картице задржао за себе, а након што се претходно уверио да у новчанику нема новца, те с тим у вези у конкретном случају не може се применити институт дела малог значаја. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр.Кж1 303/22 од 13.01.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 931/22 од 01.11.2022. године)
- Не ради се о кривичном делу фалсификовање исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ у ситуацији када окривљени на граничном прелазу Репулике Словеније користи адекватну јавну исправу - путни лист подобан за повратак у државу порекла коју је исходовао у дипломатско конзуларном представништву Србије у Швајцарској након што је нехатно оштетио пасош, а код којег је приликом претреса ствари на граничном прелазу пронађен оштећени пасош Републике Србије, јер недостаје субјективни елемент бића кривичног дела односно намера окривљеног да оштећени пасош и користи на граничном прелазу, а за чије коришћење није ни имао никакву потребу с обзиром да је поседовао адекватну јавну исправу - путни лист подобан за повратак (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр.Кж1 32/22 од 13.12.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 450/20 од 12.10.2021. године)
- Окривљени, за којег је након извршеног неуропсихијатријског вештачења, утврђено да болује од психозе Ф 29 са доминацијом симптоматике која представља тешку душевну болест, које психичке тегобе имају утицаја на опште животно функционисање, а у контексту тога стицање прихода, те давање издржавања за његово млдб. дете, су оправдани разлози због којих окривљени није давао издржавањ у инкриминисаном периоду и исти ће се применом чл. 195 ст. 2 КЗ ослободити од оптужбе. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр.Кж1 297/22 од 11.01.2023. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1490/20 од 25.10.2022. године)
- Ради се о кривичном делу крађе из чл. 203 Кривичног законика у ситуацији када учинилац кривичног дела са возила скине катализатор, а не кривичном делу тешке крађе из чл. 204 ст. 1 тач. 1 Кривичног законика, јер се у наведеној ситуацији не може говорити о савлађивању већих механичких препрека, с обзиром на начин извршења дела, време утрошено за пресецање цеви ( 10-15 секунди), укупно време да се возилу приђе, скине и удаљи са одузетим каатализатором. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 888/22 од 23.11.2022. године преиначена је пресуда у делу одлуке о казни Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1315/21 од 21.06.2022. године)
- Претресање уређаја, по наредби суда, долази у обзир у оним ситуацијама када се сумња да садржи доказе о одређеном делу и учиниоцу, док се када је реч о видео запису са безбедоносне камере банке која је снимала све што се дешавало у том времену на одређеном простору, не може спорити својство исправе, а још мање аутентичност. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 911/22 од 28.11.2022. године преиначена је пресуда у делу одлуке о казни Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1445/19 од 09.09.2022. године)
- Нема места издвајању из списа записника са одбраном саоптуженог коју је изнео пред јавним тужиоцем, а пре закључења споразума о признању кривичног дела, јер предметни записник није доказ који се у смислу чл. 16 ст. 1 Законика о кривичном поступку сматра незаконитим и на којем се судска одлука не може заснивати. (решењем Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж2 1747/22 од 06.12.2022. године укинуто решење Основног суда у Новом Саду посл. бр К 2021/19 од 14.10.2022. године)
- Када веће у току главног претреса утврди да суд није стварно надлежан, на основу чл. 416 ст. 1 тач. 1 Законика о кривичном поступку, донеће решење о одбацивању оптужнице на главном претресу, уз могућност наставка поступка, у складу са одредбом чл. 417 ст. 1 тач. 1 Законика о кривичном поступку. (решењем Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж2 1757/22 од 16.11.2022. године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр К 534/19 од 14.10.2022. године)
-Када саставни део записника о претресању стана и других просторија чини и потврда о привремено одузетим предметима пронађеним приликом извршења наредбе судије за претходни поступак, околност да у предметној потврди није наведено где су пронађени предмети који су од окривљеног одузети, није од утицаја на њену законитост, с обзиром да је то наведено у записнику о претресању стана, који је претходио сачињавању потврде. (пресудом Врховног касационог суда посл. бр. Кзз 841/2022 од 14.09.2022. године потврђене пресуде Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 316/22 од 18.05.2022. године и Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 400/21 од 03.02.2022. године)
-Суд не може да цени одбрану окривљеног дату пред Основним јавним тужилаштвом, када се током поступка утврди да окривљени није процесно способан да изнесе своју одбрану, обзиром да не може да схвати природу и сврху кривичног поступка, те да разуме поједине процесне радње. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 254/22 од 15.11.2022. године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр К 763/22 од 02.09.2022. године)
-Увиђај извршен на адреси становања окривљеног, код кривичног дела насиље у породици из чл. 194 КЗ и на основу истог сачињен запосник о увиђају,, у присуству оштећене ванбрачне супруге окривљеног, у ком стану су и заједно живели, која се као држалац стана није противила вршењу увиђаја од стране полицијских службеника, не представља незаконит доказ, јер доказна радња претресање стана и других просторија од стране полицијских службеника, је у складу са одредбом члана 158 став. 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку којом је прописано да јавни тужилац или овлашћена службена лица полиције могу изузетно, без наредбе суда, ући у стан и друге просторије, уз сагласност држаоца стана и друге просторије.(прeсудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 237/22 од 07.11.2022. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 510/22 од 02.08.2022. године)
- За постојање кривичног дела преваре из чл. 208 КЗ није довољно само да учинилац није извршио обавезу коју је на себе преузео ступајући у имовинске односе са другим особама, већ је неопходно да се испуне и остала обележја предвиђена по Закону, првенствеено да постоји преварна намера унапред створена, као и да из таквог поступања за оштећеног наступи имовинска штета. Дакле, произилази да се дело може извршити само са специјалним умишљајем – намером унапред створеном и испланираном, при чему тај план не мора садржати уједно у потпуности све елементе кривичног дела, већ је довољно да садржи оквир догађаја, начин извршења и намеру стицања противправне иимовинске користи. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 817/22 од 19.10.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 952/20 од 12.05.2022. године)
- Квалификацију кривичног дела тешка телесна повреда из чл. 121 ст. 1 КЗ повлачи постојање и само једне телесне повреде која је сходно налазу вештака квалификована као тешка телесна повреда, где свака наредна телесна повреда која је по јасним наводима вештака како појединачно тако и збирно квалификована као тешка телесна повреда, представља отежавајућу околност на страни окривљеног, а све када се има у виду одредба члана 54 став 1 Кривични законик која прописује да се околност која је обележје кривичног дела не може узети у обзир и као отежавајућа оконост, изузев ако прелази меру која је потребна за постојање кривичног дела. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 201/22 од 14.10.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 353/22 од 16.05.2022. године)
- Извршилац кривичног дела запуштање и злостављање малолетног лица из чл. 193 ст. 1 КЗ може бити родитељ, усвојилац, старалац или друго лице које грубим занемаривањем своје дужности збрињавања и васпитања запусти малолетно лице, те у конкретном случају учинилац кривичног дела не може бити баба по мајци млдб лица која није постављена за старатеља истог, јер када је мајка малодобног лица лишена родитељског права и дете стављено под старатељство Центра за социјални рад, малодобни је био у статусу привременог, а затим и трајног старатељства од стране Центра. (прсудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 243/22 од 25.10.2022. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 279/22 од 21.06.2022. године)
- Оствaрени су битни елементи бића кривичног дела неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка из чл. 145 ст. 1 КЗ слањем фотографије експлицитне садржине (фотографије сачињене у фотошопу на којој је приватни тужилац приказан у сексуалном односу са другим мушкарцем) од стране првоокривљеног другоокривљеном, као и даљим прослеђивањем наведене фотографије путем апликације „Фејсбук месинџер“ од стране другоокривљеног одређеним лицима, јер закон не прописује да се за постојање овог кривичног дела захтева приказивање веродостојно сачињене фотографије пасивног субјекта, из чега произилази да је техника њеног сачињавања ирелевантна. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 231/21 од 14.09.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 799/20 од 09.06.2021. године)
- Потврда о привремено одузетим предметима, као и остали докази проистекли из ње, представљају законит доказ иако није састављен записник, односно службена белешка у смислу одредаба чл. 286 ст. 2 ЗКП и није обавештен јавни тужилац у смислу чл. 286 ст. 4 ЗКП у ситуацији када је окривљени угледао полицију па од себе одбацио опојну дрогу јер предметном приликом није ни вршен преглед лица тј. одузети предмети од окривљеног нису пронађени прегледом окривљеног. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 218/22 од 03.10.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 239/18 од 25.05.2022. године)
- Код кривичног дела ометање правде из чл. 336б ст.2 КЗ потребно је утрдити чињенице које се тичу службене радње, у оквиру вршења судијске функције, у којој је поступајући судија ометен радњама и поступањем окривљеног датом приликом, те да ли су радње и поступања окривљеног била подобна да ометају именованог поступајућег судију у вршењу судијске функције. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 162/22 од 07.09.2022. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 150/16 од 27.01.2022. године)
- Окривљени који након показаног жутог картона у току фудбалске утакмице пљуне у лице приватног тужиоца – фудбалског судију и повуче га за дрес врши кривично дело увреде из чл. 170 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ. (прсудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 247/22 од 17.10.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1448/20 од 13.06.2022. године)
- Делови исказа сведока полицијских службеника ПУ Нови Сад, датих на записнику о главном претресу пред првостепеним судом, у којима су се ови полицијски службеници изјашњавали и на околности садржине исказа сведока оштећених о ономе што су им они у неформалном раговору саопштили о критичном догађају приликом оперативног поступања на лицу места, не могу се користити као доказ у кривичном поступку јер у том делу искази ових сведока представљају незаконите доказе на којима се не може заснивати судска пресуда. (решењем Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 577/22 од 13.10.2022. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К951/21 од 30.03.2022. године)
- За осуђујућу пресуду није довољан закључак вештака да је реално, могуће и врло вероватно да се на предметним видео снимцима налази окривљени, јер исти није доказ који би на несумњив начин указивао да се ради о окривљеном, обзиром да је за пресуђење неопходно да суд буде сасвим сигуран и да је на несумњив начин то и доказано, уколико других доказа у педмету нема, нити су исти предлагани од стране ОЈТ. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 629/22 од 01.09.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр К 1428/18 од 21.04.2022. године)
- Суд ће решењем као неблаговремену одбацити жалбу изјављену телеграфским путем као неуредну уколико у достављеном телеграму нису наведени обавезни елементи жалбе у законском року за изјављивање исте, а у смислу чл. 435 ст. 1 тач. 3 ЗКП, тј. oснов за изјављивање жалбе, образложење жаалбе, предлог да се побијена пресуда потпуно или делимично укине или преиначи и потпис лица које изјављује жалбу. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж2 626/22 од 12.10.2022. године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1333/21 од 14.06.2022. године)
-Неоснован је приговор ради убрзања кривичног поступка, имајући у виду одредбу чл. 7 ЗКП, у ситуацији када поводом поднете кривичне пријаве није донета наредба о спровођењу истраге. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. РжК 6//22 од 29.09.2022. године укинуто решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. Р4К 13/22 од 02.06.2022. године)
-Уколико је поднет предлог за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи вештачење на околност урачунљивости окривљеног може бити поверено само тиму вештака компетентне здравствене установе, обзиром на околност из чл. 525 ст. 1 ЗКП где је прописано да ће се на главни претрес позвати и вештаак из здравствене установе коме је поверено вештачење о урачунљивости окривљеног. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 219/22 од 19.09.2022. године укинуто решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 489/22 од 05.07.2022. године)
-Оштећена нема својство привилегованог сведока, у смислу одредбе чл. 94 ЗКП, уколико је ванбрачна заједница између окривљеног и оштећене у време испитивања оштећене у својству сведока на главном претресу престала да постоји. (пресудом Врховног касационог суда посл. бр. Кзз 661//2022 од 12.07.2022. године одбијен захтев за заштиту законитости поднет против правноснжних пресуде Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 67/20 од 24.03.2022. године и пресуде Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 474/2018 од 31.10.2019. године)
-Код кривичног дела насиље у породици из члана 194 став 5 Кривичног законика суд се ограничава само на оцену да ли је прекршена мера заштите од насиља у породици одређена парничном пресудом не ценећи чињенице и околности које су цењенe приликом доношења парничне пресуде. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 187/22 од 14.09.2022. године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 911/20 од 08.04.2022. године)
-Време извршења кривичног дела недавање издржавања из чл. 195 ст. 1 Кривичног законика везује се за моменат извршности пресуде парничног суда, односно окривљени може бити одговоран за радње, у конкретном случају нечињења, након извршности пресуде парничног суда којом је обавезан на новчана давања. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 63/22 од 16.09.2022. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 437/20 од 24.12.2021. године)
-Код кривичног дела недавање издржавања из чл. 195 ст. 1 Кривичног законика заостала давања на име издржавања не представљају штету по ком основу је могуће досудити имовинскоправни захтев, јер о датој обавези већ постоји извршни наслов – извршна пресуда парничног суда по којој је окривљени дужан да поступа. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 63/22 од 16.09.2022. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 437/20 од 24.12.2021. године)
-Битан елемент бића кривичног дела недавање издржавања из чл. 195 ст. 1 Кривичног законика представља извршност судске одлуке, која чињеница извршности парничне пресуде, на име учешћа у издржавању млт. детета, којом је утврђена обавеза окривљеног на новчано давање мора бити утврђена сходно стању у списима предмета парничног суда, с тим у вези клаузула правноснажности и извршности мора бити исказана на парничној пресуди која представља доказ о наведеној чињеници у кривичном поступку. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 182/22 од 30.08.2022. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 871/20 од 10.05.2021. године)
-Прибављање решења о наслеђивању од стране пуномоћника извршног повериоца и употреба истог у намери доказивања чињенице ко су законски наследници иза покојног извршног дужника, у извршном поступку који је прекинут услед смрти извршног дужника, не представља извршење кривичног дела неовлашћено прикупљање личних података из чл. 146 ст. 1 КЗ. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 279/21 од 14.09.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 751/2020 од 11.06.2021. године)
-Када суд на главном претресу на самом почетку доказног поступка прочита комплетан писани доказни материјал у оквиру ког доказног материјала је прочитао и исказ сведокиње оштећене пред ОЈТ, која сведокиња оштећена је на главном претресу сагласно члану 94 ЗКП ускратила сведочење као привилегован сведок, чини битну повреду одредбе кривичног поступка јер је суд упознавањем са садржином тог исказа у доказном поступку могао да створи предубеђење о одговорности окривљеног и записник није могаао читати, с обзиром да је сведокиња оштећена ускратила сведочење. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 67/22 од 01.09.2022. године укинута Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 395/21 од 23.11.2021. године)
-За учиниоца кривичног дела прогањање из чл. 138а ст. 1 Кривичног законика блажи је Кривични законик („Службени гласник РС“ број 85/2002...94/2016) од измена Кривичног законика („Службени гласник РС“ број 85/2002...35/2019 који се примењује од 01.12.2019. године) јер опис бића кривичног дела није садржао реч „упорно“. (пресудом Врховног касационог суда посл. бр. Кзз 449/2022 од 13.07.2022. године преиначене пресуде Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 178/21 од 12.01.2022. године и пресуде Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 262/20 од 23.03.2021. године)
- Половина распона из члана 55а став 1 Кривичног законика израчунава се тако што се од максимума прописане казне одузме минимум исте, та разлика се подели са 2, а потом се на тај резултат дода минимална казна. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 305/22 од 03.08.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 663/21 од 26.01.2022. године)
- Када у списима предмета нема доказа да је јавни тужилац упутио позив браниоцу осумњиченом да присуствује испитивању оштећеног, а што јесте законска обавеза јавног тужиоца у смислу одредбе члана 300 став 1 Законика о кривичном поступку, тада испитивање оштећеног није испунило формалне услове законитости извођења те доказне радње, из тог разлога, ни упознавање са садржином овако сачињеног записника о испитивању оштећеног није упознавање са законитим доказом, у смислу члана 406 став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку. (пресудом Врховног касационог суда посл. бр. Кзз 511/2022 од 02.06,2022, године одбијен захтев за заптиту законитости против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1878/16 од 03.11.2021. године и Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 99/22 од 23.02.2022. године)
- Окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с обзиром на одредбу члана 71 тачка 5 Законика о кривичном поступку, којом су права браниоца одређена и ограничена садржином права окривљеног. (пресудом Врховног касационог суда посл. бр. Кзз 511/2022 од 02.06,2022, године одбијен захтев за заптиту законитости против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1878/16 од 03.11.2021. године и Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 99/22 од 23.02.2022. године)
- Када се на главном претресу или у жалбеном поступку измени чињенични опис кривичног дела сматра се да су све раније, од стране овлашћеног лица предузете процесне радње ради кривичног гоњења истог учиниоца, прекидале застаревање кривичног гоњења и у односу на кривично дело по измењеном оптужном акту, уколико се кривично дело односи на исти кривично-правни догађај. (пресудом Врховног касационог суда посл. бр. Кзз 627/2022 од 1606,2022, године одбијен захтев за заптиту законитости против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 43/20 од 03.12.2021. године и Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 27/22 од 01.03.2022. године)
- Спајање казни из претходне две пресуде кроз поступак за изрицање јединствене казне на основу одредби чл. 552 до 556 Законика о кривичном поступку, не дерогирају чињеницу да је окривљени раније два пута правноснажно осуђен, јер наведене правноснажне осуде, иако су спојене у јединствену казну и даље су евидентиране у изводу из КЕ, односно нису брисане из КЕ и основ су за примену одредбе члана 55а Кривичног законика, под условом да је дело које се окривљеном ставља на терет извршено након 01.12. 2019. године. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 97/22 од 28.07.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1232/2021 од 14.12.2021. године)
- Битан елемент бића кривичног дела оштећење туђих права из чл. 220 ст, 2 Кривичног законика представља својина окривљеног над предметом дела, тј. предмет извршења мора бити у власништву извршиоца дела, а која чињеница мора бити предмет посебног и јасног утврђења од стране суда, па околност да се у датом моменту, приликом пописа на адреси становања окривљеног, предметни камион налазио паркиран у његовом дворишту, евентуално говори о постојању државине окривљеног над предметним камионом у датом моменту, што не значи истовремено постојање права својине окривљеног на ствари, односно да је окривљени и власник тог камиона, посебно имајући у виду делатност којом се окривљени бави – аутолимарским занатом, а коју делатност обавља управо на адреси на којој је извршен попис предметног камиона. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 48 /22 од 30.06.2022. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1991/19 од 09.11.2021. године)
- Чињенице да је оштећена наплатила штету од осигуравајућег друштва и што је окривљени по регресној тужби исплаћену штету надокнадио осигуравајућем друштву, не могу се ценити као олакшавајуће околности имајући у виду да су оне наступиле без воље окривљеног, по редовној процедури коју примењују осигуравајућа друштва код саобраћајних незгода, а не активним радњама окривљеног у правцу отклањања штетних последица саобраћајне незгоде коју је проузроковао. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 574/22 од 13.07.2022. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1436/20 од 12.04.2022. године)
- Начин на који бивши супружници врше родитељско право над млт. дететом није од утицаја на кривичну одговорност окривљеног за непоступање по правноснажној и извршној пресуди парничног суда јер одлука о начину вршења родитељског права и одлука о висини доприноса за издржавање млт. детета од стране родитеља са којим дете не живи, која прати одлуку о вршењу родитељског права су две посебне одлуке садржане у јединственој пресуди по којој је окривљени дужан да поступа. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 2/22 од 29.06.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 823/20 од28.09.2021. године)
-Код кривичног дела кршење забране утврђене мером безбедности из члана 340а Кривичног законика, сагласност оштећене да окривљени дође и живи код ње, није од значаја, обзиром да закон не допушта могућност да се наведена мера безбедности може прекршити уколико постоји сагласност лица у односу на које је мера безбедности изречена окривљеном, будући да суд меру изриче у корист оштећене, па оштећено лице не може да утиче на ток и време њеног трајања својом вољом. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 166/22 од 19.07.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 63/22 од 08.04.2022. године)
-Подаци који се односе на кривичне поступке, а које кривичне поступке ни сам приватни тужилац у приватној тужби не спори, не могу се у смислу одредбе члана 172 Кривичног законика сматрати подацима из личног или породичног живота приватног тужиоца које могу шкодити његовој части или угледу, јер се не ради о делу живота приватног тужиоца који би требао остати скривен од јавности, имајући у виду да су ти подаци доступни и проверљиви, све у склопу са чињеницом да су главни претреси у кривичном поступку јавни, да се пресуде јавно објављују, па и када је јавност искључена са главног претреса. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ2 438//22 од 15.07.2022. године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 854/2021 од 09.05.2022. године)
-О приговору предлагача због повреде права на суђење у разумном року не може одлучивати судија која је претходно поступала у кривичном предмету који се води против предлагача, а поводом ког је и поднет приговор, без обзира на чињеницу да иста није донела мериторну одлуку у том поступку јер је иста била задужена предметом и њено поступање у предмету односно евентуални утицај на дужину трајања кривичног поступка такође је предмет оцене у поступку по приговору предлагача због повреде права на суђење у разумном року. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. РЖК 5 /22 од 20.07.2022. године укинуто решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. Р4К 7/22 од 11.04.2022. године)
-Извршност парничне пресуде је битан елемент кривичног дела недавање издржавања из члана 195 Кривичног законика. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 149/22 од 15.07.2022. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1492/20 од 29.03.2022. године)
-Код кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1 Кривичног законика неопходно је физичко хемијским вештачењем утврдити да испитани узорак, таблете „Ривотрил“ одузете од окривљеног садрже супстанцу „кломазепам“, док количина наведене супстанце у предметним лековима није чињеница релевантна за пресуђење у овој кривично правној ствари, обзиром да је предметна супстанца „кломазепам“ у потпуности забрањена без законито прописаног рецепта од стране лекара. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 158/22 од 12.07.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 316/21 од 29.03.2022. године)
-Одштампани екран мобилног телефона оштећене је врста доказне радње увиђаја на ствари за коју није потребно постојање наредбе суда, обзиром да није вршен претрес мобилног телефона. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 150/22 од 12.07.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 334/21 од 06.04.2022. године)
-Законит доказ су видео записи настали камерама које су постављене на згради оштећене, јер се у конкретном случају ради о уређајима који бележе све што се догађа на одређеном просторном делу, испред улаза зграде у којој живи оштећена, а не ради се о претресању уређаја на основу наредбе суда када постоји сумња да исти уређаји садрже електронске доказе о извршеном кривичном делу. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 150/22 од 12.07.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 334/21 од 06.04.2022. године)
-Не може се говорити о постојању кривичног дела насиља у породици из члана 194 став 1 Кривичног законика односно да је окривљени дрским и безобзирним понашањем према оштећеној извршио предметно кривично дело у ситуацији када је оштећеној након вербалног сукоба до којег је дошло на иницијативу оштећене, у ком сукобу су и окривљени и оштећена равноправно учествовали, изрекао псовку. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 315/21 од 18.07.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1961/19 од 28.09.2021. године)
-Откривање идентитета лица од кога је окривљени купио дрогу представља факултативни основ за ослобађање од казне за кривично дело које се окривљеном ставља на терет, тј. само могућност, не и обавезу суда. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 175/22 од 21.07.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 604/22 од 09.05.2022. године)
-Не може се говорити о чињеници да је окривљени открио идентитет лица од кога је купио предметну дрогу, када је исто лице означио само надимком, непрезентујући личне податке тог лица. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 175/22 од 21.07.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 604/22 од 09.05.2022. године)
-Одређивање суђења у одсуству се не може узети и ценити као отежавајућа околност. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 167/22 од 05.07.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1185/20 од 27.04.2022. године)
-Када се окривљеном суди у одсуству суд може изрећи условну осуду уколико је интензитет олакшавајућих околности такав да оправдава изрицање условне осуде. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 167/22 од 05.07.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1185/20 од 27.04.2022. године)
-Не може се изрећи условна осуда ако није протекло више од пет година од правноснажности осуде којим је учиниоцу изречена казна затвора или условна осуда за умишљајно кривично дело. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 164/22 од 30.06.2022. године преиначена у делу о казни пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1501/2021 од 11.04.2022. године)
-„Имовинска корист“ није елемент кривичног дела преваре, већ је то намера прибављања „противправне имовинске користи“, а последица тог кривичног дела је „наступање штете код оштећеног“. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 542/22 од 27.06.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 426/2015 од 02.03.2022. године)
-Када је у питању измирење обавезе из неког уговора, разграничење између кривичног дела преваре и грађанско – правног односа, огледа се у томе, да је превара имовинско кривично дело код кога учинилац поступа у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист. Када учинилац такву намеру оствари обманом којом превареног наведе на штету диспозицијом својом или туђом имовином, онда се односи странака који до тада имају карактер грађанско-правног односа претварају у кривично дело преваре. Конзумираним кривичним делом преваре грађанско-правни односи странака прерастају у други квалитет, тако да се имовини пружа јача, кривично правна заштита и тада не долази у обзир оцена да се ради о чисто грађанско-правном односу. Та намера треба да постоји код учиниоца на почетку тј. ступањем у уговорне односе са оштећеним. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 542/22 од 27.06.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 426/2015 од 02.03.2022. године)
-Нема места одузимању имовинске користи прибављене кривичним делом у ситуацији када имовинско-правни захтев није постављен у кривичном поступку, из разлога што се по изјави оштећеног води парница стим у вези. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 542/22 од 27.06.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 426/2015 од 02.03.2022. године)
-Битна је повреда одредаба кривичног поступка када је диспозитивом пресуде изречена казна затвора у једном, а у разлозима пресуде се наводи казна затвора у другом трајању од оне наведене у изреци. (решењем Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 325/22 од 30.06.2022. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1020/21 од 04.02.2022. године)
-Не може се због недостатка субјективног идентитета говорити о пресуђеној ствари у ситуацији када је окривљени под правим идентитетом, стварним личним именом и презименом иступао искључиво у предметном кривичном поступку, док се у поступку пред Основним јавним тужилаштвом у Новом Саду користио личном картом неистините садржине издате на друго име и под тим именом и потписао акт о одлагању кривичног гоњења, након чега је и донето решење о одбачају кривичне пријаве. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 130/22 од 16.06.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 179/22 од 17.03.2022. године)
-Чињеница да је окривљени поступао у стању смањене урачунљивости али не до битног степена, није од утицаја за постојање кривичног дела јер наведена околност не представља мањкавост у погледу субјективног елемента бића кривичнног дела, већ представља околност која заједно са другим околностима може бити од утицаја на избор врсте и висине кривичне санкције.(пресуда Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 105/22 од 27.06.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 31/22 од 28.02.2022. године)
-Суд није учинио битну повреду кривичног поступка (прекорачио оптужбу) када је након спроведеног доказног поступка, конкретне радње окривљеног утврдио другачије у односу на то како су оне описане у малолетничком поступку, из ког разлога је из чињеничног описа изоставио део да је оптужени са млдб. A.A. остао испред капије да чува стражу, а што не мења чињеницу која је неспорно утврђена у оба поступка, а то је да је окривљени са саокривљеним малолетницима покушао да изврши кривично дело тешке крађе у саизвршилаштву из члана 204 став 1 тачка 1 у вези члана 30 и 33 Кривичног законика јер другачије утврђење конкретних радњи које је окривљени извршио, не мења утврђену чињеницу да је у питању исти облик - институт саизвршилаштва односно да је окривљени радње предметног кривичног дела извршио у заједници и по претходном договору са тада малолетним лицима, тим пре што суд није таквом изменом ставио на терет окривљеном већу криминалну активност и то није резултирало тежом правном квалификацијом нити строжијим кажњавањем окривљеног. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 510/22 од 22.06.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 66/20 од 28.03.2022. године)
-Предмет поступка опозива условне осуде јесте питање да ли је осуђени испунио своју обавезу утврђену правноснажном судском одлуком или не, а не питање да ли је осуђени у обавези да исплати дуговани износ или не. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 139/22 од 21.06.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. КР 4/22 од 31.03.2022. године)
-Суд ће донети ослобађајућу пресуду у ситуацији када се не може у потпуности рашчистити просторно - временска анализа саобраћајне ситуације, јер се техничким путем, на основу материјланих трагова, не може реконструисати путања пешака пре незгоде, нити одредити време које је протекло од када је пешак ступио на коловозну површину до тренутка незгоде, нити се може искључити да се пешак налазио у таквом положају да га возач теретног возила није могао уочити спољашњим ретровизорима, те није могуће недвосмислено утврдити да ли постоје пропусти на страни окривљеног који би били у директној узрочно-последичној вези са повређивањем оштећеног. (пресуда Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 144/22 од 10.06.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1609/19 од 16.03.2022. године)
- Погрешно и непотпуно је утврђено чињенично стање у ситуацији када суд у току доказног поступка прочита налаз и мишљење Органа старатељства – Центра за социјални рад Града Новог Сада, који доказ не анализира, односно у одлуци не даје разлоге зашто исти не прихвата и из којих разлога на истима не заснива своја чињенична утврђења. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 96/22 од 14.06.2022. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1589/2020 од 25.01.2022. године)
- Окривљени који критичном приликом у три наврата одбије да на захтев полицијских службеника покаже личну карту као идентификациони документ и том приликом се радницима полиције обраћа повишеним тоном врши кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23 Закона о јавном реду и миру. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 126/22 од 13.06.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 852/2021 од 09.03.2022. године)
- Када је парничном пресудом окривљени обавезан на давање издржавања млдб. детета уплатом путем поштанске уплатнице на име законске заступнице мајке млдб. оштећеног, а иста често мења адресе пребивалишта односно боравишта, неопходно је да се утврди да ли је окривљени, често мењане адресе законске заступнице млдб. детета, уопште знао како би могао да поштанском уплатницом изврши плаћање дечијег издржавања, те ако јесте, да ли је уопште покушао да изврши своју законску обавезу. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 65/22 од 02.06.2022. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 929/20 од 23.11.2021. године)
- Није доведена у питање егзистенција окривљеног који је незапослено лице, без сталних прихода и без имовине, а обавезан је на плаћање трошкова кривичног поступка, с обзиром да је исти у току поступка ангажовао два браниоца и стручног саветника. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 132/22 од 15.06.2022. године преиначена у делу одлуке о казни пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1166/2021 од 25.03.2022. године)
- Осуђеном за кривично дело против брака и породице који живи са оштећеним у истом породичном домаћинству не може се одредити извршење казне затвора на начин да оптужени исту издржава у просторијама у којима станује. (пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 451/22 од 25.05.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 29/22 од 23.02.2022. године)
- Суд може на основу чл. 200 ст. 2 Законика о кривичном поступку продужити меру забране напуштања боравишта и обавезу јављања поступајућој судији и након протeка рока од три месеца јер протeк рока не значи да је истовремено истекла и мера која је одређена. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ2 396/22 од 31.05.2022. године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 166/21 од 16.05.2022. године)
- Код приватне тужбе постојање субјективних елемената утврђује се на главном претресу, у контрадикторном поступку, а не у фази преиспитивања оптужног акта. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ2 399/22 од 02.06.2022. године укинуто решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 348/22 од 10.05.2022. године)
- Првостепени суд у фази претходног испитивања приватне тужбе није овлашћен да се упушта у оцену доказа. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ2 365/22 од 25.05.2022. године укинуто решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 122/11 од 04.04.2022. године)
-Када окривљени објави оглас у „Грађанском огласнику“ да тражи раднике за рад у Русији свих профила, да су смештај, храна и превоз обезбеђени, па се након што га оштећени контактирају са истим састане и узме одређен износ новца на име сачињавања документације, након чега се више не јави, врши кривично дело преваре из члана 208 став 1 Кривичног законика. (пресуда Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 185/21 од 12.05.2022. године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1612/19 од 26.04.2021. године)
-Окривљена се не може позивати на институт нужне одбране нити прекорачење исте у ситуацији када је након краћег вербалног сукоба који је отпочела са оштећеним тражећи да јој врати новац, истом пуцала у ноге. (пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 374/22 од 24.05.2022. године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1678/17 од 04.02.2022. године)
-Код кривичног дела тешка крађа у покушају из члана 204 став 1 тачка 1 у вези члана 30 Кривичног законика од одлучног утицаја није вредност предмета, већ начин извршења кривичног дела тј. обијање затвореног простора. (пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 324/22 од 12.05.2022. године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 99/22 од 16.03.2022. године)
-У радњама окривљеног стичу се сви елементи кривичног дела недавање издржавања из члана 195 став 1 Кривичног законника, без обзира на чињеницу да је окривљени накнадно током трајања кривичног поступка, исплатио целокупан износ своје обавезе на име доприноса за издржавање свог детета. (пресуда Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 319/21 од 23.05.2022. године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 972/2021 од 28.09.2021. године)
-Приватни тужилац има право да предложи одређивање мере забране прилажења, састајања и коминицирања са одређеним лице из члана 197 Законика о кривичном поступку. (решење Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ2 366/22 од 20.05.2022. године којим је укинуто решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 352/21 од 28.03.2022. године)
-Суд није повредио одредбу члана 15 став 4 Законика о кривичном поступку, када је, ради свестраног расправљања предмета доказивања, одредио саобраћајно-техничко вештачење на околност временско-просторне анализе саобраћајне незгоде, као и судскомедицинско вештачење на околност утврђивања алкохолемије окривљеног, тежине и механизма повређивања оштећене, имајући у виду медицинску документацију за окривљеног и оштећену. (пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 295/22 од 10.05.2022. године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 609/20 од 10.02.2022. године)
-Уколико је суд нешто од доказа својом иницијативом прибавио то се мора налазити у списима предмета осим уколико су у питању незаконити докази о којима суд треба да одлучује посебним решењем. (решење Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 266/21 од 18.04.2022. године којим је укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 526/20 од 02.07.2021. године)
-Налаз и мишљење вештака, дат на записнику о испитивању млдб. сведокиње оштећене, након доношења наредбе да се приступи њеном психолошком вештачењу, у присуству којег вештака је, након упозорења, иста изјавила да се одриче права ослобођења од дужности сведочења и да жели да сведочи, на који записник присутна лица нису имала примедби, дат је у складу са правилима науке и струке. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. К2 334/22 од 09.03.2022. године укинуто решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 773/21 од 20.01.2022. године)
-Није сврсисходно окривљеном изрицати меру безбедности забране приласка и комуникације са оштећеном из чл. 89а Кривичног законика, уколико су се протоком времена околноси промениле јер су у међувремену окривљени и оштећена закључили брак. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 107/22 од 09.05.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 405/2021 од 17.02.2022. године)
-Када је у односу на окривљеног одбијена оптужба, пуномоћнику млдб. оштећене припадају трошкови заступања именоване, који сходно одредби члана 154 став 2 Закона о малолетним учиниоцма кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, падају на терет буџетских средстава суда, и то без обзира да ли је пуномоћник млдб. оштећене ангажован по пуномоћи или је постављен од стране суда. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 100/22 од 15.04.2022. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 182/21 од 09.02.2022. године)
-Када суд, на сагласан предлог странака, спроведе доказни поступак читањем исказа сведокиње оштећене који је дат пред органом гоњења, без полагања заклетве, не чини битну повреду одредаба кривичног поступка. (пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 64/20 од 24.03.2022. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1205/17 од 15.11.2019. године)
-Суд може новчано казнити браниоца који је уредно примио позив за главни претрес, на који главни претрес није приступио, свој изостанак није оправдао, при чему се окривљени децидно изјаснио да неће учествовати у поступку без имеованог браниоца и да неће ангажовати другог браниоца, што је довело до неодржавања рочишта за главни претрес. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ2 342/22 од 12.05.2022. године потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 80/19 од 02.03.2022. године)
-Код кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213 став 1 Кривичног законика коришћење возила од стране окривљеног у периоду од три дана, не представља временски период који би имао обележје дужег временског периода који би евентуално оправдао да се околност дужине коришћења возила сматра отежавајућом околности на страни окривљеног. (пресуда Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 92/22 од 28.04.2022. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1195/2021 од 03.02.2022. године)
-Чињеница да окривљени нема положен возачки испит се не цени као отежавајућа околност када је исти при извршењу кривичног дела неовлашћено коришћење туђег возила из члана 213 став 1 Кривичног законика исказао висок степен безобзирности и дрскости на начин да је неовлашћено користио туђе моторно возило без возачке дозволе. (пресуда Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 92/22 од 28.04.2022. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1195/2021 од 03.02.2022. године)
-Када окривљени током целокупног трајања кривичног поступка, ни у фази истражних радњи пред Основним јавним тужилаштвом ни у фази главног претреса пред првостепеним судом, није био доступан државним органима Р. Србије, и није изнео своје наводе одбране, из ког разлога је према окривљеном одређено суђење у одсуству, суд ће донети пресуду на основу прихваћених и изведених расположивих доказа током трајања поступка јер неприступање суду од стране окривљеног у ком би се изјаснио о оптужби и имао прилику да изнесе одбрану, није резултат пропуста суда већ околности да до окривљеног није било могуће доћи. (пресуда Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 165/21 од 05.05.2022. године потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 81072020 од 19.03.2021. године)
-Окривљени који у својој кући држи делове оружја и муниције чије држање грађанима није дозвољено и то један оквир за аутоматску пушку М-70 калибар 7.62мм и два комада војничке муниције калибара 7.62мм за аутоматску и полуаутоматску пушку врши кривично дело из члана 348 став 2 у вези става 1 Кривичног законика јер се ради о војничкој муницији и оквиру од војничке аутоматске пушке који су исправни за употребу и којих нема у слободној продаји физичким лицима. (пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 274/22 од 11.04.2022. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1083/2021 од 14.01.2022. године)
-Суд може новчано казнити браниоца којем је приликом пријема позива за главни претрес било познато да му је пуномоћ опозвана, а који и поред тога, о наведеној чињеници није известио суд, што је довело до неодржавања рочишта за главни претрес. (решење Випег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ2 230/22 од 29.03.2022. године преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 76/21 од 03.03.2022. године)
-Потврда о привремену одузетим предметима, са спецификацијом алкохолних пића у прилогу, сачињена од стране инспектора пореске полиције у поступку вршења инспекцијског надзора, не представља незаконит доказ, јер инспектор пореске полиције наведена овлашћења има по основу члана 24 став 1 Закона о инспекцијском надзору (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ2 203/22 од 08.04.2022. године преиначено решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1074/2020 од 02.12.2021. године)
-Када суд приликом испитивања сведока оштећеног, претходно истоименог пропусти да упозори на права из члана 94 Законика о кривичном поступку, конкретно као оца окривљеног да не мора да сведочи, чини битну повреду кривичног поступка. (решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 253/2020 од 31.03.2022. године укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 370/2020 од 21.09.2020. године)
-Потврда о привремено одузетим предметима и криминалистичко – техничка документација, као и сви остали докази који непосредно или посредно проистичу из незаконито одузетих предмета, представљају незаконит доказ на основу члана 16 ЗКП, у ситуацији када полиција након прегледа пословних просторија у власништву окривљеног у подруму објекта пронађе резани дуван и исти уз потврду о привремено одузетим предметма одузме и сачини криминалистичко – техничку документацију, у којој је означено да је извршен претрес просторија, из чега би се могло зaкључити да је дуван одузет након претреса, иако из списа предмета произилази да претрес није извршен, јер не постоји наредба у смислу члана 155 ЗКП, нити су испуњени формални услови из члана 158 ЗКП, а у потврди о привремено одузетим предметима се ПУ Одсек пореске полиције НС позива на одредбу чл. 286 ст 1 и 2 ЗКП, с тим да у конкретном случају након прегледа и одузимања предмета није састављен ни записник ни службена белешка. (решењем Врховног касационог суда у Београду посл. бр. Кзз 122/2022 од 15.04.2022. године укинуте пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1393/17 од 27.10.2021. године и пресуда Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Кж1 344/21 од 13.1.2022. године)
-Код кривичног дела недавање издржавања из чл. 195 КЗ се не може изрећи посебан услов, који се може изрећи уз условну осуду, уколико није на јасан и поуздан начин за инкриминисани период утврђена висина односно износ који је окривљени обавезан да плати на име доприноса за издржавање свог млт. детета. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 661/2021 од 27.01.2022. године укинута решењем Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 86/22 од 31.03.2022. године)
- Бранилац по службеној дужности који је окривљеног бранио до правноснажног окончања кривичног поступка, који се према окривљеном водио због кривичног дела за које је прописана казна затвора од једне до осам година, не спада у круг лица која могу поднети захтев за заштиту законитости, уколико уз захтев не приложи пуномоћ за подношење тог ванредног правног лека. (решење Врховног касационог суда у Београду посл. Бр. Кзз 11/2022 од 27.01.2022. године)
- Окривљена се не може позивати на институт нужне одбране у ситуацији када се, након што је оштећени претходно насртао на њу и задао јој ударац шаком, затвори у собу на неко време након чега узме нож и оштећеном зада ударац у предeлу леве руке и нанесе му лаке телесне повреде, јер је у међувремену дошло до прекида напада. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 365/19 од 18.06.2021. године потврђена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 316/21 од 12.04.2022. године)
- Код кривичног дела фалсификовања исправе из чл. 355 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ у ситуацији када је окривљеном стављено на терет извршење једне од алтернативно постављених радњи наведеног кривичног дела, односно да је окривљени преиначио јавну исправу у намери да је употреби као праву на начин да је неприпадајуће таблице регистарских ознака ставио на своје путничко возило, сама намера окривљеног да путничко возило са предметном регистарским ознакама користи као превозно средство у саобраћају, не представља битан елемент бића кривичног дела које се окривљеном ставља на терет. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1238/19 од 21.05.2021. године потврђена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 221/21 од 12.04.2022. године)
-Не може се говорити о кривичном делу учествовања у тучи из чл. 123 КЗ у ситуацији када оштећени једном од окривљених узврати ударац на исти начин на који је он ударен од стране окривљеног јер радње оштећеног нису усмерене на то да учествује у тучи са три лица која су га напала и задала му ударце, него да се евентуално од истих одбрани и смањи интензитет удараца које му задају окривљени и које ударце трпи. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 293/19 од 25.06.2021. године потврђена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 282/21 од 15.04.2022. године)
- Окривљени који поседује дозволу за држање оружја у Републици Српској, држи то оружје у Републици Србији врши кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из чл. 348 ст. 1 КЗ јер у Републици Србији не поседује оружани лист за то оружје и нема дозволу за држање истог издату од стране Републике Србије. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1769/19 од 09.03.2021. године потврђена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 175/21 од 06.04.2022. године)
-Када окривљени након развода брака са оштећеном повремено долази у кућу у којој живи оштећена, како би узимао алат из радионице и након краће вербалне расправе, приђе оштећеној и зада јој три ударца отвореном шаком у пределу лица, од којих удараца је оштећена задобила лаку телесну повреду, окривљени врши кривично дело насиље у породици из чл. 194 ст. 1 КЗ. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 583/19 од 20.12.2021. године преиначена у делу о кривичној санкцији пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 68/2022 од 30.03.2022. године)
-Оптуженом који изазван непристојним и грубим понашањем оштећеног, лако телесно повреди истог, може се изрећи судска опомена. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1025/2020 од 04.06.2021. године потврђена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 229/21 од 22.03.2022. године)
-Битно обележје кривичног дела насиље у породици из чл. 194 ст. 1 КЗ не представља наношење телесних повреда оштећеном лицу. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1077/21 од 20.01.2022. године преиначена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 85/22 од 31.03.2022. године)
-Окривљени није овлашћен да подноси предлог за преношење месне надлежности. (решење Врховног касационог суда у Београду број Кд 52/2022 од 08.03.2022. године)
-Окривљени који приликом подношења захтева за издавање дупликата возачке дозволе, у управном поступку, органу да лажну изјаву да је изгубио возачку дозволу на територији Русије и на тај начин исходује издавање исте, иако му је возачка дозвола привремено одузета на територији Украјине услед поступка предузетог због кршења саобраћајних прописа у тој земљи чини кривично дело давање лажног исказа из чл. 335 ст. 2 ст. 1 КЗ. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 454/19 од 26.02.2021. године потврђена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 135/21 од 01.04.2022. године)
-Одлуке страних судова се морају признати од стране суда Републике Србије само уколико се тражи њихово извршење на територији Републике Србије, што није случај када се користе као доказ у другом судском поступку на територији Републике Србије где је довољан превод овлашћеног лица тј. превод на српски језик од стране овлашћеног судског преводиоца. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 454/19 од 26.02.2021. године потврђена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 135/21 од 01.04.2022. године)
-На основу чл. 89а КЗ суд окривљеном може изрећи меру безбедности забране прилажења и комуникације и када је окривљени осуђен на казну затвора, а не само код кривичних санкција прописаних чл. 80 ст. 6 КЗ (уз новчану казну, рад у јавном интересу, одузимање возачке дозволе, условну осуду и судксу опомену). (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1476/21 од 17.01.2022. године потврђена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 81/22 од 05.04.2022. године)
-Изјава лица које се у кривичном поступку позива у својству сведока дата пред дипломатским и конзуларним представништвом Републике Србије нема процесноправни значај јер није сачињена и прибављена у складу са процесним законом и као таква се не може користити као доказ у кривичном поступку. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 474/18 од 31.10.2018. године преиначена у делу о кривичној санкцији пресудом Випег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 67/20 од 24.03.2022. године)
-Посебна правила о претресању уређаја за аутоматску обраду података прописана чл. 155 ЗКП, не односе се на увид у садржај видео снимака који су изузети са безбедностих камера које су биле постављене на јавним местима, јер су исте постављене управо ради сигурности и безбедности грађана и програмиране да бележе све што се догађа на одређеном просторном делу у складу са законом, чиме се не задире у загарантована људска права и слободе изван овира Закона и Устава Реублике Србије. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1242/20 од 29.10.2021. године потврђена пресудом Aпелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 169/22 од 24.03.2022. године)
-Код кривичног дела преваре на постојање преварне намере код окривљеног и реализацију исте указује и околност да окривљени накнадно није предузео било какву радњу да макар и делимично обештети оштећеног. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1747/18 од 14.10.2021. године потврђена пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 1065/21 од 01.03.2022. године)
-Пружање помоћи у случају опасности, у конкретном случају обезбеђивање присуства оптуженог у просторијама Полицијске управе, а ради предузимања службене радње препознавања, сходно одредбама члана 1. и члана 10 Закона о полицији, представља послове јавне безбедности. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 806/21 од 10.12.2021. године преиначена у делу о кривичној санкцији пресудом Aпелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 154/22 од 16.03.2022. године)
- Окривљени који, након што је приведен у просторије Полицијске управе и којем је од стране овлашћеног службеног лица саопштено да ће се предузети службена радња препознавања, из ког разлога је задржан до доласка заменика Основног јавног тужиоца, покуша да напусти службену просторију у којој се налази, па након што од стране овлашћеног службеног лица буде упозорен да стане и врати се на место, истом зада ударац и нанесе му лаку телесну повреду, остварује сва битна обележја бића кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323 став 3 Кривичног законика у вези става 2 у вези става 1 Кривичног законика. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 806/21 од 10.12.2021. године преиначена у делу о кривичној санкцији пресудом Aпелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 154/22 од 16.03.2022. године)
- Подношење захтева за упис права на непокретности Служби за катастар непокретности, од стране окривљене као одговорног лица – директора привредног друштва, није и не може бити навођење катастра, као надлежног органа, на оверу нечег неистинитог у јавној књизи, што може бити доказ у правном саобраћају. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 223/2018 од 30.09.2020. године преиначена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 8/21 од 17.03.2022. године)
-Евентуална давања даваоца издржавања у виду плаћања потреба и активности детета нпр. плаћање вртића, куповина обуће и одеће, играчака и слично, а које утичу на квалитет живота млт. детета и олакшавање задовољавања потреба млт. детета, сматрају се учињеним поклоном од стране даваоца издржавања и не дирају у пресудом утврђену новчану обавезу окривљеног и ни на који начин не утичу на висину утврђене обавезе и начин њеног испуњења. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1492/2019 од 16.06.2020. године потврђена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 221/20 од 21.03.2022. године)
-Чињеница да су законска заступница и млт. оштећени, у једном периоду за који постоји обавеза плаћања доприноса за издржавање од стране окривљеног, живели у домаћинству код окривљеног као даваоца издржавања, није од утицаја, уколико окривљени, није пред парничним судом тужбом захтевао измену првобитне одлуке којом је одређен износ и начин плаћања доприноса за издржавање. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1492/2019 од 16.06.2020. године потврђена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 221/20 од 21.03.2022. године)
-Снимак настао на начин што је оштећени, након што се јавио на позив окривљене, укључио спикерфон на свом телефону, нако чега је треће лице својим мобилним телефоном снимило тај раговор, сматра се незаконитим доказом у смислу одредбе чл. 84 ст. 1 Законика о кривичном поступку у вези чл. 16 ст. 1 Законика о кривичном поступку (решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 973/21 од 08.02.2022. године потврђено пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ2 202/22 од 18.03.2022. године)
-Не постоји законска препрека да се, окривљеном претходно утврди за предметно кривично дело казна затвора, и на основу чл. 62. ст. 1 Кривичног законика узме као утврђена ранија осуда на казну затвора која ће се извршавати у просторијама у којима станује, а пре него што је исти упућен на издржавање, па да се применом члана 60 Кривичног законика окривљени осуди на јединствену казну затвора која се има извршти у заводу за извршење кривичних санкција. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 612/2021 од 01.09.2021. године потврђено пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 302/21 од 09.03.2022. године)
-На основу анамнестичких података из лекарског извештаја, података које пацијент даје лекару приликом прегледа, суд не може да утврђује радњу извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194 Кривичног законика. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1588/2019 од 05.02.2022. године потврђено пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 157/20 од 09.03.2022. године)
-Није спорна чињеница да се извештај Центра за социјални рад може користити у доказном поступку. Међутим, домен његове доказне снаге је ограничен у ситуацији када се окривљени брани ћутањем, а оштећена користећи се правом из члана 94 Законика о кривичном поступку ускрати давање исказа. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1588/2019 од 05.02.2022. године потврђено пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 157/20 од 09.03.2022. године)
- О кривичном делу ситне крађе се може говорити само у ситуацији када окривљени зна вредност ствари (макар приближно) и да та вредност не прелази 5.ооо,оо динара. Управо због тога крађа ташни, новчаника, узимање новца из касе, џепне крађе никада не могу бити ситне јер се не зна колика је вредност у њима. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 747/2020 од 26.11.2021. године потврђена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 34/22 од 03.03.2022. године)
- Код кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 Кривичног законика, окривљени који, у време важења Наредбе о легализацији оружја, неовлашћено набави (купи) оружје, не спада у круг лица према коме треба применити наведену Наредбу. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 43/2020 од 03.12.2021. године потврђена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 27/22 од 01.03.2022. године)
- Окривљeни који као физичко лице – инвеститор објекта без грађевинске дозволе изводи грађевинске радове на реконструкцији постојећег објекта и након издатог решења о обустaви радова од стране Градске управе за инспекцијске послове у периоду важења Закона о планирању и изградњи ( Сл. гласник РС број 132/14 од 09.12.2014. године) који се примењивао до измена објављених у Сл. гласнику РС број 83/2018 од 29.10.2018. године, чини прекршај из члана 208а став 1 тачка 4 Закона о планирању и изградњи за који је предвиђена новчана казна, а не кривично дело из члана 219а став 3 у вези става 1 Кривичног законика. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1340/2020 од 08.11.2021. године преиначена пресудом Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. КЖ1 29/22 од 04.03.2022. године.)
- Код кривичног дела недозвољена трговина из члана 243 Кривичног законика, окривљени који неовлашћено продају и купују робу чији је промет ограничен - нафтне деривате за које не поседују одговарајућу лиценцу за обављање енергетске делатности у складу са Законом о енергетици, остварују приход у висини разлике у цени од продаје нафтних деривата. (пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1600/2017 од15.11.2021. године потврђена пресудом Вишег суда у Новом Саду посл. бр.КЖ1 76/22 од 09.03.2022. године.)
