DA LI ZNATE DA SUDSKOM REŠAVANJU VAŠIH SPOROVA POSTOJI ALTERNATIVA?
Posredovanje (medijacija) je alternativni način rešavanja sporova u kom strane dobrovoljno nastoje da sporni odnos reše pregovaranjem, uz pomoć jednog ili više posrednika (medijatora) koji pomažu u postizanju obostrano prihvatljivog rešenja. Medijator je fizičko lice koje na neutralan i nepristrasan način posreduje između strana u spornom odnosu. Strane sporazumno određuju medijatora birajući ga među licima koja su dobila dozvolu za posredovanje i koja su upisana u Registar posrednika. Sudije takođe mogu biti u ovoj ulozi, ali isključivo van radnog vremena i bez naknade. Postupak je moguće pokrenuti kako pre, tako i nakon pokretanja sudskog postupka, u toku postupka po pravnim lekovima, kao i do okončanja izvršnog postupka.
Prednosti medijacije u odnosu na sudsko rešavanje sporova su brojne:
Kraće vreme za rešavanja spora putem medijacije – postupak medijacije je hitan i izuzetno brz, po pravilu se okončava u roku od 60 dana;
Manji su troškovi – značajno su niži troškovi medijacije u odnosu na troškove sudskog postupka;
Poverljivost – u postupku medijacije isključena je javnost;
Dobrovoljnost – postupak se pokreće saglasnošću volja obe strane (sporazum o pristupanju posredovanju) i tokom trajanja postupka svaka strana može odustati čime se medijacija okončava;
Neformalnost i kontrola stranaka nad tokom i ishodom postupka – postupak nije formalan i strane zajednički biraju posrednika, dogovaraju se o pravilima postupka, o sadržini sporazuma i o tome da li će sporazum imati svojstvo izvršne isprave;
U fokusu je rezultat – tokom medijacije ne izvode se dokazi, ne utvrđuju se činjenice i pravo, niti pravne norme, već se utvrđuju interesi obe strane i traži se najbolje rešenje spora;
DA LI ZNATE DA SUDSKOM REŠAVANJU VAŠIH SPOROVA POSTOJI ALTERNATIVA?
Posredovanje (medijacija) je alternativni način rešavanja sporova u kom strane dobrovoljno nastoje da sporni odnos reše pregovaranjem, uz pomoć jednog ili više posrednika (medijatora) koji pomažu u postizanju obostrano prihvatljivog rešenja. Medijator je fizičko lice koje na neutralan i nepristrasan način posreduje između strana u spornom odnosu. Strane sporazumno određuju medijatora birajući ga među licima koja su dobila dozvolu za posredovanje i koja su upisana u Registar posrednika. Sudije takođe mogu biti u ovoj ulozi, ali isključivo van radnog vremena i bez naknade. Postupak je moguće pokrenuti kako pre, tako i nakon pokretanja sudskog postupka, u toku postupka po pravnim lekovima, kao i do okončanja izvršnog postupka.
Prednosti medijacije u odnosu na sudsko rešavanje sporova su brojne:
Kraće vreme za rešavanja spora putem medijacije – postupak medijacije je hitan i izuzetno brz, po pravilu se okončava u roku od 60 dana;
Manji su troškovi – značajno su niži troškovi medijacije u odnosu na troškove sudskog postupka;
Poverljivost – u postupku medijacije isključena je javnost;
Dobrovoljnost – postupak se pokreće saglasnošću volja obe strane (sporazum o pristupanju posredovanju) i tokom trajanja postupka svaka strana može odustati čime se medijacija okončava;
Neformalnost i kontrola stranaka nad tokom i ishodom postupka – postupak nije formalan i strane zajednički biraju posrednika, dogovaraju se o pravilima postupka, o sadržini sporazuma i o tome da li će sporazum imati svojstvo izvršne isprave;
U fokusu je rezultat – tokom medijacije ne izvode se dokazi, ne utvrđuju se činjenice i pravo, niti pravne norme, već se utvrđuju interesi obe strane i traži se najbolje rešenje spora;
Nema gubitnika – s obzirom na to da se sa sadržinom sporazuma obe strane saglašavaju, niko ne gubi spor, već je rešenje prihvatljivo za sve koji učestvuju u medijaciji.
