ДА ЛИ ЗНАТЕ ДА СУДСКОМ РЕШАВАЊУ ВАШИХ СПОРОВА ПОСТОЈИ АЛТЕРНАТИВА?
Посредовање (медијација) је алтернативни начин решавања спорова у ком стране добровољно настоје да спорни однос реше преговарањем, уз помоћ једног или више посредника (медијатора) који помажу у постизању обострано прихватљивог решења. Медијатор је физичко лице које на неутралан и непристрасан начин посредује између страна у спорном односу. Стране споразумно одређују медијатора бирајући га међу лицима која су добила дозволу за посредовање и која су уписана у Регистар посредника. Судије такође могу бити у овој улози, али искључиво ван радног времена и без накнаде. Поступак је могуће покренути како пре, тако и након покретања судског поступка, у току поступка по правним лековима, као и до окончања извршног поступка.
Предности медијације у односу на судско решавање спорова су бројне:
Краће време за решавања спора путем медијације – поступак медијације је хитан и изузетно брз, по правилу се окончава у року од 60 дана;
Мањи су трошкови – значајно су нижи трошкови медијације у односу на трошкове судског поступка;
Поверљивост – у поступку медијације искључена је јавност;
Добровољност – поступак се покреће сагласношћу воља обе стране (споразум о приступању посредовању) и током трајања поступка свака страна може одустати чиме се медијација окончава;
Неформалност и контрола странака над током и исходом поступка – поступак није формалан и стране заједнички бирају посредника, договарају се о правилима поступка, о садржини споразума и о томе да ли ће споразум имати својство извршне исправе;
У фокусу је резултат – током медијације не изводе се докази, не утврђују се чињенице и право, нити правне норме, већ се утврђују интереси обе стране и тражи се најбоље решење спора;
ДА ЛИ ЗНАТЕ ДА СУДСКОМ РЕШАВАЊУ ВАШИХ СПОРОВА ПОСТОЈИ АЛТЕРНАТИВА?
Посредовање (медијација) је алтернативни начин решавања спорова у ком стране добровољно настоје да спорни однос реше преговарањем, уз помоћ једног или више посредника (медијатора) који помажу у постизању обострано прихватљивог решења. Медијатор је физичко лице које на неутралан и непристрасан начин посредује између страна у спорном односу. Стране споразумно одређују медијатора бирајући га међу лицима која су добила дозволу за посредовање и која су уписана у Регистар посредника. Судије такође могу бити у овој улози, али искључиво ван радног времена и без накнаде. Поступак је могуће покренути како пре, тако и након покретања судског поступка, у току поступка по правним лековима, као и до окончања извршног поступка.
Предности медијације у односу на судско решавање спорова су бројне:
Краће време за решавања спора путем медијације – поступак медијације је хитан и изузетно брз, по правилу се окончава у року од 60 дана;
Мањи су трошкови – значајно су нижи трошкови медијације у односу на трошкове судског поступка;
Поверљивост – у поступку медијације искључена је јавност;
Добровољност – поступак се покреће сагласношћу воља обе стране (споразум о приступању посредовању) и током трајања поступка свака страна може одустати чиме се медијација окончава;
Неформалност и контрола странака над током и исходом поступка – поступак није формалан и стране заједнички бирају посредника, договарају се о правилима поступка, о садржини споразума и о томе да ли ће споразум имати својство извршне исправе;
У фокусу је резултат – током медијације не изводе се докази, не утврђују се чињенице и право, нити правне норме, већ се утврђују интереси обе стране и тражи се најбоље решење спора;
Нема губитника – с обзиром на то да се са садржином споразума обе стране саглашавају, нико не губи спор, већ је решење прихватљиво за све који учествују у медијацији.
