Странке или други учесници у судском поступку могу поднети притужбу на рад суда, председнику суда, када сматрају да се поступак одуговлачи, да је неправилан или да постоји било какав утицај на његов ток и исход. Притужбу на рад суда странке могу поднети у случају одуговлачења, неправилности и неоправданог утицаја на ток и исход поступка од стране суда које је проузроковано:
-пропустом поступајућег судије да закаже припремно рочиште или главни претрес односно расправу у законском термину,
-одлагањем рочишта услед пропуста у раду суда (нпр. доставне службе суда или записничара),
-заказивањем расправа или претреса у неоправдано дугим временским интервалима,
-одуговлачењем суда приликом израде писаних отправака решења и пресуда,
-недостављањем списа предмета другостепеном суду у ситуацијама када су испуњени сви законски услови,
-непоступањем по предлозима странака, или кашњењем у погледу доношења одлука о којим је суд дужан да одлучи у складу са законом (нпр. недоношење одлуке о предлогу странке за враћање у пређашње стање, предлогу за укидање клаузуле правоснажности и слично)
-кашњењем у достављању поднесака странкама,
-неправилностима код расподеле предмета судијама и друго.
У тим ситуацијама, уколико председник суда утврди основаност притужбе, примениће мере из своје надлежности у циљу отклањања уочених неправилности и бржег спровођења поступка пред судом.
Притужбу на рад Основног суда у Новом Саду странке могу поднети писаним путем председнику суда, на адресу Сутјеска број 3, Нови Сад или путем мејлa uprava@ns.os.sud.rs, уз обавезу да у притужби:
-тачно означе број предмета на који се притужују,
-наведу разлоге притужења и личне податке (име и презиме и адресу на којој станују).
Образац Притужбе на рад суда доступан је на сајту Основног суда у Новом Саду на следећем линку.
Судијска функција заштићена је Уставом Републике Србије, као највишим правним актом, који својим одредбама прокламује независност судијске функције и у члану 149 прописује да је судија у вршењу судијске функције независан у свом раду и потчињен само Уставу и закону, као и да је сваки утицај на судију у вршењу судијске функције забрањен.
Одредбом члaна 22 Закона о судијама прописано је, судија је слободан у заступању свог схватања, утврђивању чињеница и примени права. Судија није дужан да било коме, па ни другим судијама и председнику суда објашњава своја правна схватања, утврђено чињенично стање и примену права, изузев у образложењу одлуке или кад то закон посебно налаже.
Из напред цитираних законских одредаба јасно се могу утврдити границе овлашћења председника суда у поступку по притужбама странака, те тако председник суда нема овлашћења да на било који начин утиче на судију у погледу тога како ће судија водити поступак, које доказе ће у поступку изводити и којим ће се чињеницама руководити приликом доношења одлука у току поступка. Законитост и правилност спроведеног доказног поступка, оцена изведених доказа и утврђеног чињеничног стања, као и донете одлуке у поступку, може бити испитана само у одговарајућем судском поступку по правном леку, а никако у поступку по притужбама странака.
