Унапређење решавања спорова путем посредовања (медијације) не користи само странкама, као појединцима који покушавају да реше конкретан спор, већ растерећује суд медијабилних предмета и ослобађа време поступајућих судија које се преусмерава за поступање у преосталим предметима који нису медијабилни, чиме се омогућава ажурност и квалитетнији рад суда у целини. Самим тим, позитиван утицај медијације се рефлектује на укупну ефикасност суда и на доступност правде грађанима, у чему се огледа интерес суда да грађанима пружи информације потребне за разумевање медијације, као начина за решавање спорова путем који је алтернатива судском поступку.
Примена и стварни успех медијације зависе од њеног широког прихватања у друштву, како од стране правничких, тако и од стране других професија и шире јавности, због чега је значајна њена примена и промоција и у суду.
