Најчешћа питања

1) Како покренути медијацију ?


Медијација се може покренути обраћањем медијатору, али и приликом покретања или у току судског поступка. Медијатор прво обавља разговор са подносиоцем захтева да би прикупио потребне информације. Ако процени да је случај погодан за решавање путем медијације, контактираће и остале стране у сукобу, како би утврдио да ли и код њих постоји сагласност да се проблем реши медијацијом. Уколико постоји, медијатор се договара са свим странама о датуму састанка и контактира све учеснике ради припреме медијације.


2) Како изгледа поступак медијације ?


Медијација се спроводи у просторијама медијатора или на неком другом погодном месту које странке и медијатор заједнички одреде. Медијатор стране у спору упознаје са циљем медијације, правилима и трошковима. Медијација се одвија кроз сесије, заједничке, а по потреби и одвојене. Свака страна износи своје виђење сукоба и проблема. Улога медијатора је да омогући конструктивну комуникацију, прикупи релевантне информације и утврди спорна питања, као и тачке око којих постоји сагласност. Стране могу одустати од медијације у сваком тренутку, а медијација може бити обустављена и када медијатор процени да даље вођење поступка није сврсисходно.


3) Да ли се може покренути поступак медијације иако је већ у току судски поступак ?


Странке могу покренути медијацију пре или у току судског поступка, као и у току поступка по правним лековима или извршног поступка. Уколико стране постигну споразум у медијацији, тај споразум има снагу вансудског поравнања, а под одређеним условима може имати и снагу извршне исправе.

Уколико стране не постигну споразум у медијацији, стране ништа нису изгубиле - судски поступак се свакако наставља.


4) Које су предности медијације у односу на судско решавање спорова?


Медијација је једини поступак решавања сукоба у коме стране задржавају контролу над трошковима, дужином трајања и исходом спора.

У медијацији се не изводе докази нити се утврђује која страна јесте или није у праву, већ стране уз помоћ обученог медијатора преговарају и фокусирају се на своје интересе и своје потребе у циљу превазилажења проблема и постизања прихватљивог решења за све. У медијацији одлуку доносе саме стране у спору, а не медијатор. Нема губитника и победника – обе стране ће на крају бити задовољне постигнутом споразумом јер се само тако споразум и може закључити. Споразум ће бити решење за оно што је заиста важно (потребе и интереси самих страна), без обзира на то шта о односу страна говоре стриктно правне норме.

Медијација је поверљив и приватан поступак у коме је увек искључена јавност. Сви подаци, предлози и изјаве дате у току преговора или у сврху постизања споразума, су поверљиви и не могу се користити као доказ у судском или другом поступку, нити их стране или медијатор могу износити у јавност, осим ако се стране другачије не договоре.

Медијација се води у складу са расположивим временом самих странака и медијатора, може се завршити за кратко време и у интезивном раду, а не у вишемесечно заказиваним сусретима (судским рочиштима) на чији темпо заказивања странке не могу да утичу, при чему рочишта суд заказује спрам слободних термина у односу на број свих других предмета којима је судија задужен (неколико стотина предмета).


5) Да ли у медијацији могу учествовати адвокати ?


Странке у медијацији учествују лично, али могу имати и пуномоћника адвоката.


6) Који случајеви су подобни за поступак медијације?


Медијација има примену у следећим областима : имовински спорови, породични, радноправни и сукоби на радном месту, привредни, потрошачки спорови, спорови за накнаду штете, комшијски, комунални, као и други сукоби и спорови у локалној заједници, сукоби који настају у случајевима дискриминације, спорови у оквиру финансијског сектора, стечајног и извршног поступка - готово сви спорови који се налазе или пред судовима и управним органима.